Da li vaš tinejdžer zna da razlikuje pravu od lažne vesti

Marko Krstić ističe da je, imajući u vidu u kojoj meri živimo u medijskoj eri, važno da srednjoškolci u Srbiji mogu da prepoznaju određene medijske sadržaje i imaju kritičan odnos. 

Srbija se baš ne snalazi na tom polju dobro i na dnu je evropske liste. Ključ za popravku takve pozicije je i u istraživanju, koje se od juče sprovodi u 15 beogradskih gimnazija - koliko učenici znaju da razlikuju pravu, od lažne vesti.

Krstić ističe da je istraživanje postavljeno na nivo nacionalnog značaja s obzirom na to da je ideja da se u prvoj godini pokriju beogradske gimnazije, njih 15, a sledeće godine cela Srbija.

Ocenjuje da će se za dve godine dobiti jedna ozbiljna sondaža i analiza koju će poslati resornim Ministarstvima na implementaciju. 

Na koja pitanja odgovaraju gimnazijalci

Objašnjava da će srednjoškolci popunjavati onlajn upitnik koji je podeljen u dva segmenta

Prvi je medijska pismenost, i on je podeljen u tri kategorije - dedukcija, interpretacija i prepoznavanje dezinformacije.

Svaka kategorija ima neki svoj medijski sadržaj koji je ponuđen kako bi se utvrdilo da li se gimnazijalci snalaze u prepoznavanju svih tih nivoa.

"Drugi deo upitnika su medijske navike, odnosi prema spinovanju, jer je jako važno razlikovati u masi šta je tabloidna vest, a šta prava i u kojoj se meri danas koriste određeni profili. Ono što je primetno je da srednjoškolci određene informacije koje dobijaju preko fejsbuka shvataju ozbiljnije nego preko instagrama", naglasio je Krstić.

Kako stići Finsku

Finska, koja je na prvom mestu, ima najviše potencijala da se odupre negativnom uticaju lažnih vesti i dezinformacija.

U Finskoj decu uče kako da prepoznaju lažne vesti od najmlađih razreda, a u srednjoj školi fokus se stavlja na kritičko razmišljanje. Mnogi segmenti medijske pismenosti uče se i na drugim predmetima, kao što su matematika, gde đaci uče kako lako može da se manipuliše statističkim podacima ili istorija gde se analizira propaganda. 

"Mi nismo u razvojnoj fazi kao Finska, ali je bitno da imamo neke korake da bi došli do te tačke. Dugoročni ciljevi ovog istraživanja su upravo da se mladi obuče da nauče i prepoznaju onlajn informacije", poručuje Krstić.  

Za generacije kojima je internet stigao već u zrelim godinama, Krstić kaže da oni bolje razumeju prave od lažnih vesti, zato što, kako navodi, nisu bili od početka u tome.