Koje signale dete šalje pre nego što pobegne od kuće – kada je vreme da potražimo pomoć

Svako drugo dete koje se vodi kao nestalo pobeglo je od kuće ili iz ustanova socijalne zaštite. Pre nekoliko dana tragalo se za mladićem iz Slankamena, koji je pronađen u Beogradu. Kada su u pitanju maloletna lica slučajevi bekstva od kuće najčešće se brzo rešavaju, kažu u MUP-u, a psiholozi ističu da su odnos dece i roditelja zasnovan na međusobnom poverenju i pomoć stručnjaka ključni za rešavanje problema.

Na jednom forumu na internetu nedavno je devojčica napisala da sa šesnaest godina planira bekstvo od kuće. Kako kaže, "nema nekih velikih problema ali je odlučna da ode i da se ne vraća jer nema snage da se bori za opstanak u svojoj porodici".

Loši porodični odnosi, zlostavljanje, slabe ocene, društvo, neki su od razloga za bežanje od kuće. Ovakve odluke, kažu stručnjaci, najčešće se donose u periodu puberteta.

"Bunt uvek jeste način da poželite da promenite sve u čemu živite, i da ono čime niste zadovoljni zamenite za nešto što je po vama idealno, i ako niste zadovoljni u porodici vi ćete pokušati da pronađete sreću van porodice. Ono što jeste problem, što mlada osoba u toj uzrasnoj fazi i sa tom finansijskom situacijom, sa tom zrelošću nema mnogo mogućnosti u svetu van porodice", objašnjava psiholog Ana Mirković.

Prošle godine Policijskoj upravi Beograd podneto je 207 prijava bekstva maloletnika od kuće. Još 78 pobeglo je iz ustanova socijalne zaštite. Nestanak se ne tretira kao krivično delo. Policija, nakon detaljnog razgovora sa roditeljima ili starateljem, kreće u potragu – koja se uglavnom srećno završi.

"Neki se pokaju i zaista se nikada više ne pojave u našim službenim prostorijama, a neki se pokaju samo na rečima. Koliko će nam biti potrebno vremena da pronađemo lice to varira od slučaja do slučaja. Kada su maloletna lica u pitanju ti slučajevi se rešavaju jako brzo", tvrdi Miloš Stanimirović iz Odeljenja za potrage MUP-a.

Iz Udruženja Astra apeluju na bolju saradnju porodica i institucija, kako bi se problem prepoznao na vreme i izbegle ozbiljnije posledice.

"Svi ljudi koji dolaze u kontakt sa detetom, moraju na neki način da budu senzibilisani i edukovani da prepoznaju te neke prve signale da je dete u opasnosti, da je nezadovoljno, da se povuklo u sebe i da zapravo postoji mogućnost da u nekom trenutku pobegne od kuće", kaže Hristina Pislulidis iz Astra organizacija za pružanje podrške u potrazi za nestalom decom.

A prepoznavanje skrivenih signala trebalo bi da bude prvi alarm za roditelje.

"Manje spava, manje jede, popušta u školi, ne komunicira sa odeljenjem, često je tužno, menja se boja glasa, menja se stav tela. Roditelji koji kažu da to ne prepoznaju verovatno spadaju u porodice koje su disfunkcionalne, u kojima jedni druge ne slušamo, ne razumemo, nemamo vremena ili naprosto nemamo razumevanja jedni za druge, što je češće, zato deca iz takvih porodica češće i odlaze", objašnjava Ana Mirković.

Pomisao na bekstvo od kuće ne mora biti sprovedena u delo ukoliko roditelji, kako apeluju stručnjaci, sa svojom decom grade odnos zasnovan na međusobnom poverenju, razgovaraju sa njima, i upoznaju njihovo društvo.

Ako ni to ne pomogne, kažu da nije sramota obratiti se za pomoć stručnjacima specijalizovanim za rešavanje problema u ponašanju dece i mladih.