Na divljim deponijama divljaju i malverzacije, kako ih se rešiti

Manji tovar u pik-apu, a veliki u kamionima. Kako RTS nezvanično saznaje, nesavesni prevoznici ili sami građevinski izvođači otpad sa gradilišta istovaraju na nelegalnim deponijama najčešće noću.

Poznavaoci prilika kažu da je glavni razlog ušteda novca, jer odlaganje građevinskog otpada u Vinči košta od 50 centi do pet evra po toni, u zavisnosti od sastava i vrste otpada.

Osim toga, neke opasne materijale, poput staklene vune, jedina legalna deponija u gradu ne prihvata.

Sumnja se da su sve to za zaradu iskoristili i vlasnici pojedinih parcela na kojima se nalaze nelegalne deponije.

Iako je gradska deponija, koja se nalazila ispod Pančevačkog mosta, šezdesetih godina prošlog veka zvanično preseljena u Vinču, na ovom mestu i danas ima smeća. A to izgleda prepoznaje i Gugl jer se i na mapi ovaj deo grada zove "deponija".

Osim komunalnog otpada, ekipa RTS-a je i na ovoj deponiji pronašla građevinski otpad, u nekoliko desetina džakova.

Kada bismo detaljno pregledali svaki džak najverovatnije bismo pronašli i opasni otpad, koji se u Vinči ne prihvata, ako ne na ovoj, sigurno na jednoj od čak 3.200 prijavljenih nelegalnih deponija u Srbiji.

U komunalnoj inspekciji Opštine Palilula kažu da prijave za deponiju koja se nalazi ispod Pančevačkog mosta stižu stalno, te da su je komunalni inspektori obilazili samo u februaru i martu pet puta, ali nije bilo izvršilaca.

Spas se može tražiti u reciklaži 

Dok u Srbiji nadležni ne uspevaju da reše ovaj problem, Holandija, na primer, čak i uvozi građevinski otpad koji reciklira.

"Uvoze građevinski otpad iz drugih država i sa svih strana ga sakupljaju zato što proizvod koji nastaje kao rezultat tih procesa ima svoju vrednost i ima svoje mesto na tržištu. Dakle, to nije samo otpad, to je materijal koji može dalje da se koristi za neke dalje aplikacije", kaže profesor dr Ivan Ignjatović sa Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Komunalna inspekcija Opštine Čukarica utvrdila je da se na jedan kilometar do naselja Rušanj nalazi parcela na kojoj je nagomilano oko 400 kubnih metara smeća i kabastog građevinskog otpada.

Prema podacima u katastru, to zemljište pripada privrednom društvu, koje je pozvano da se izjasni o vlasništvu.

Ukoliko se ispostavi da su oni vlasnici, inspekcija će povesti postupak za uklanjanje deponije. Ali ne mora da znači da će tu biti kraj priče, jer su neke deponije čišćene i 50 puta u toku jedne godine.

"Što znači da je čišćena jednom nedeljno, i opet se vraća deponovanje otpada tako nelegalno. To znači da je potrebno na takvim mestima postaviti posude, kontejnere, kante, bilo šta, i obezbediti da se one redovno prazne", kažu u agenciji.

Nelegalne deponije svaki građanin može da prijavi i preko aplikacije "Uklonimo divlju deponiju".

Potrebno je samo da priđe što je moguće bliže i da je fotografiše. Ali postavlja se pitanje koliko treba da bude prijava da bi ovaj problem u Srbiji bio rešen.