Prvim upravnicima zgrada ističe mandat – kako se sa poslom nose profesionalci, a kako komšije

Pet godina posle donošenja Zakona o stanovanju i održavanju, kojim je uvedena institucija upravnika zgrade, u Beogradu je registrovano skoro 50.300 stambenih zajednica, od kojih je više od polovine izabralo komšiju za upravnika, a 44 odsto postavilo profesionalnu upravu.

Svetlana Milenković je više od 10 godina upravnik zgrade u kojoj i sama živi. Mandat traje četiri godine, prema Zakonu iz 2017. Kada istekne, ako se u roku od 30 dana ne izabere novi upravnik, opština uvodi prinudnog. Svetlanine komšije nisu htele profesionalnog upravnika, nego nju.

"Ne žele nekog stranca i nepoznatog u zgradi, a i skupo im je, onda sam ja tu izabrana", kaže Milenkovićeva.

Možda je razlog i cena. Svetlani mesečno plaćaju 200 dinara, a za profesionalnog upravnika bi morali da izdvoje od 350 do 500 dinara. Profesionalne upravnike stanari moraju da angažuju preko za to specijalizovanih firmi.

"Iza rada profesionalnog upravnika postoji još mnogo ljudi koji se bave različitim vrstama poslova. Zato je rad profesionalnog upravnika dosta efikasniji od rada upravnika iz redova stanara", objašnjava Emilija Božo, direktor firme koja angažuje profesionalne upravnike.

Profesionalni upravnik Dejan Vujičić ističe da oni efikasnije i brže rešavaju probleme, čak i probleme koje međusobno imaju sami stanari.

Ipak, čak 56 odsto svih upravnika u gradu je iz redova stanara, a ima i zgrada koje nemaju upravnika.

"Oni tu uzimaju više zgrada i tu je došlo do nekog profita, a bukvalno ne rade ništa", kaže Milenkovićeva.

Ljubiša Đurišić, stanar u zgradi koja nema upravnika kaže da ljudi misle da, kada dođe upravnik, on treba da donese sve i ne žele da odvajaju svoj novac.

"To tako ide, sve misle da će to proći, da će neko za džabe doći da uradi to i da popravi", dodaje Đurišić.

Sud časti prošle godine oduzeo 95 licenci

Postoji 1.125 registrovanih profesionalnih upravnika.

Sud časti je prošle godine oduzeo 95 licenci, a razlozi su najčešće bili administrativne prirode.

Trenutno se obrađuje 50 prijava, a do sada Sud časti nije kaznio nikoga zbog nesavesnog obavljanja posla.

Šta profesionalni upravnik mora, a "običan" ne mora 

Svetlana Ristić, načelnica Odeljenja za stanovanje Ministarstva građevine, rekla je gostujući u Beogradskoj hronici da profesionalni upravnik ima obavezu da dežura 24 časa, da prima prijave kvarova i da organizuje poslove hitnih intervencija, što običan upravnik ne može.

"Profesionalni upravnik ima tu mnogo značajniju obavezu, veću odgovornost, prolazi određenu obuku, polaže ispite, kontrolisan je u svom radu", kaže Ristićeva.

Ipak, smatra da bi kontrola trebalo da se radi na efikasniji način.

"Ne da inspektori trče po terenu i gledaju ko šta radi, već da se elektronski u registru stambenih zajednica pojavi obavezan podatak da li zgrada ima program održavanja, da li je podnet izveštaj. To je najbolja kontrola održavanja", objašnjava Ristićeva.

Nema ograničenje koliko zgrada upravnik može da vodi

Građani se žale na upravnike koji vode previše zgrada. Ristićeva objašnjava da ne postoji ograničenje koliko zgrada jedan upravnik može da vodi i da je to prepušteno tržištu i volji stanara.

"Stambene zgrade su privatna svojina više lica, koja se međusobno dogovaraju. Ako profesionalni upravnik ne odgovara na njihove zahteve, oni uvek mogu da ga smene. Međutim, postoji problem u tome da određeni broj vlasnika posebnih delova ne želi da dolazi na sastanke. To je problem neodgovornih vlasnika", kaže Ristićeva.

Upravnik, sa druge strane, mora da bude dostupan, zaključuje načelnica Odeljenja za stanovanje Ministarstva građevine.