Jorgandžija, kazandžija, krojač, krznar - kako im pomoći da ne zatvore vrata

U Srbiji je samo 700 registrovanih zanatlija. Jorgandžije, kazandžije, krojači, krznari decenijama se bore sa malom potražnjom i slabom zaradom. Zatvaraju lokale, naslednika sve manje, a dodatno je na posao uticala epidemija kovida 19.

"Vrlo teško sam preživeo i dosta sam i u dugu. Posla nije bilo. Obično su penzioneri moje mušterije, koji imaju mala primanja i teško je izaći na kraj", kaže Petar Mrđa, jorgandžija.

Dizajnerka umetničkog nakita Vesna Milošević ističe da nije bilo slavlja – svadbi i matura i da je sve prestalo.

Da bi opstali na tržištu, neophodno je bilo da dobiju pomoć.

"Država nam je pomogla time što smo nekih šest meseci dobijali sredstva koja su služila za plaćanje poreza i doprinosa", navodi Maja Milošević, dizajnerka.

"Nešto su i pomogli iz opštine i poslovnog prostora i to je sve bilo malo da bi pokrilo troškove", dodaje Mrđa.

Pomoć nisu dobijali zaposleni i penzioneri koji imaju registrovane preduzetničke radnje. Mogli su odloženo da plaćaju poreze i doprinose, što je bilo spasonosno rešenje.

Bespovratnu pomoć i sada mogu da dobiju preko Fonda za razvoj – 30 odsto za startap, a za razvojne projekte 20 odsto, dok žene preduzetnice i omladinci mogu da konkurišu za 35 odsto sredstava. Preduzetnicima koji se bave umetničkim starim zanatima i imaju sertifikat "Otvorena šaka" dolazi pomoć Ministarstva trgovine.

"Sve što potpada pod stare zanate, tu su naravno i zadruge, pored zadruge i ostala privredna društva, da se jave na taj konkurs koji je dragocen. Koje će namene konkretno biti, sačekaćemo mart", poručuje mr Slobodanka Džinović Kojić, šefica Kancelarije za preduzetništvo Privredne komore Srbije.

Za sve zainteresovane detalji konkursa biće objavljeni na portalu Privredne komore Srbije početkom marta. Prošle godine za novo zapošljavanje dobijalo se 350.000, a za promociju 250.000 dinara. Sredstva u budžetu su ograničena.