Kako zemljištu održavati plodnost – da prirodi vratimo ono što smo joj uzeli

Planeta nas svakodnevno opominje da smo resurse gotovo iscrpli, a hrane i dalje nedostaje. Na pitanje kako što više proizvesti ide i bitan uslov – da prirodi vratimo ono što smo uzeli. Drugim rečima, imamo obavezu da zemljištu održavamo plodnost.

Mališa Milenković iz Sušice kod Kruševca kaže da je U saradnji sa Institutom za krmno bilje u Kruševcu dobio đubrivo sa visokim sadržajem fosfora i azota (MAP) namenjenom ishrani biljaka, koje se pokazalo izuzetno dobro.

Direktor Instituta za krmno bilje Kruševac Zoran Lugić ističe da je projekat i edukativnog karaktera. "Farmerima smo isporučivali materijale koje preporučujemo da se prmimnjuju na površini od otprilike jedan hektar, što je služili kao demonstativni ogled za ostale ratare. Mislimo da je to jedan od najboljih pristupa u edukaciji", dodaje Lugić.

Upotreba stajnjaka, plodored kao pravilna smena mahunarki, kupusnjača i strnih žita na vrhu su liste saveta stručnjaka. Tamo gde ne uspeva lucerka preporučuju se detelinsko-travne smeše. Zeleno đubrenje ne samo da je zdrava nego i jeftinija zamena veštačkom, navode u Institutu za zemljište.

"Seme slačice košta 50 evra za hektar zemljišta a potrebna je i setva. Pokrovni usev može da bude samorast posle žetve pšenice", navodi Vladan Ugrenović iz Institut za zemljište Beograd.

Ako smo pedesetih godina prošlog veka krenuli srcem i rukama da proizvedemo što više hrane, onda smo danas iz industrijalizacije taman zatvorili krug. Nezahvalno je govoriti o budućoj ceni đubriva danas, ali je više nego korisno da o zemljištu mislimo kao o resursu za budućnost.