Ristić: Roditelji na Dan državnosti treba da pričaju deci o istoriji

Istoričar Dejan Ristić rekao je za RTS da je 15. februar, kada se proslavlja Dan državnosti Srbije, bez sumnje jedan od najznačajnijih datuma u čitavoj nacionalnoj povesnici u političkom, identitetskom, kulturološkom i slobodarskom smislu.

Na današnji dan 1835. godine donet je Sretenjski ustav koji je bio veoma liberalan za to vreme, a ukinut je na zahtev velikih sila.

"Sama činjenica da tada još uvek vazalna Kneževina Srbija ima snage da proizvede jedan ustavni tekst, prvi ustavni tekst u svojoj novovekovnoj istoriji koji je liberalan, koji je savremen, pa čak i ide, u pojedinim svojim aspektima, i ispred svog vremena, govori o idejama koje su u to vreme kružile Srbijom, pre svega kulturnom i političkom elitom", kazao je Ristić.

Kako je Ristić objasnio, to su bile ideje koje je zagovarao i sam tvorac Ustava Dimitrije Davidović, a srpsko društvo tog vremena je, kako je dodao, svoje uzore tražilo u Evropi, u najliberalnijim tradicijama – u francuskom i belgijskom ustavu.

"Stoga se Sretenjski ustav s pravom smatra jednim od najznačajnim ustavnih akata u čitavoj Evropi u prvoj polovini 19. veka", naglasio je Dejan Ristić.

Dodao je da je bilo atipično da jedna vazalna država donese jedan ustavni akt, koji je bio veoma liberalan i savremen, i da je to naišlo na mnoga negodovanja i na Istoku i na Zapadu, ali i zbog činjenice da knez Miloš Veliki nije bio sklon ograničavanju sopstvene vlasti.

"Brojne pozitivne posledice donošenja Sretenjskog ustava su danas, toliko decenija nakon tog događaja, u najpozitivnijem smislu nesagledive. Pre svega, to je čini mi se postavljanje ugaonog kamena u temelj savremene srpske nezavisnosti, državnosti i teritorijalnog suvereniteta", istakao je Ristić.

"Čini mi se da ljudi u Srbiji Dan državnosti ne doživljavaju kao praznik" 

Napomenuo je da mu se čini da ljudi u Srbiji svoj nacionalni praznik ne doživljavaju kao praznik, već ga posmatraju kao radne ili neradne dane, i da se ne pravi razlika između toga šta je nacionalni praznik, a šta su ostali državni praznici.

"Na današnji dan, svakog 15. februara, čini mi se da većina nas ne oseća onaj neophodni ponos i zahvalnost i poštovanje. Ponos, zbog toga što pripadamo ovom narodu i ovoj državi, a sa druge strane zahvalnost i poštovanje u odnosu na sve one koji su na bojnom i na mnogim drugim poljima branili sopstveni narod i sopstvenu državu", ocenio je Ristić.

Istakao je da država proslavlja Dan državnosti prema evropskim tradicijama, ali da se postavlja pitanje kako se građani odnose prema prazniku, sopstvenoj domovini i nacionalnim simbolima.

Ristić je objasnio da je najbolji način za promenu tog odnosa građana prema prazniku da roditelji svoju decu odvedu na današnji dan do najbližeg spomenika i da im pričaju o istoriji, pre svega, sopstvenih predaka.