Raspisano 12 javnih poziva za zapošljavanje novih radnika, ko od države može da dobije novac

Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 12 konkursa, preko kojih direktnom finansijskom podrškom poziva poslodavce i više od 20.000 nezaposlenih, među kojima je 2.300 osoba sa posebnim potrebama, da se prijave na poziv. Direktor nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović kaže za RTS da se poslodavci opredeljuju za one profile koji su im potrebni, NSZ uključuje one osobe koje su definisane kao teže zapošljive kategorije i ako dođe do podudarnosti ponude i tražnje poslodavci mogu da računaju na subvencije.

Zoran Martinović je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da su oni različitog tipa i namenjeni su različitim prioritetnim kategorijama.

"Svaki od poziva definiše koje kategorije mogu da se uključe i onda poslodavci koji žele da se uključe za sredstva treba da se opredele za te kategorije nezaposlenih. Jesu nam u prvom planu poslodavci, ali su nam prioriteni i nezaposleni. U fokusu su mladi ljudi bez srednje stručne spreme, ali imamo i programe za visokoškolce", naveo je Martinović.

Dodaje da postoji program pripravništva za mlade i program stručne prakse za mlade do 30 godina.

"Imamo u nekim programima i da mladi mogu da konkurišu i da imaju više od 30 godina, ali su prioritet one definicije koje su ustanovljene Zakonom o mladima, da imaju do 30 godina. Imamo i one nekvalifikovane, dugoročno nezaposlene, Rome, osobe sa invalidittetom, lica preko 50 godina", naveo je direktor NSZ.

To su, navodi, definisane kao teže zapošljive kategorije i oni će biti stimulisane državnim subvenicijama.

"Poslodavci se opredeljuju za one profile koji su im potrebni, mi uključujemo ona lica koja su definisana kao teže zapošljive kategorije i ako dođe do podudarnosti ponude i tražnje poslodavci mogu da računaju na naše subvencije. Ali i nezaposlena lica mogu da konkurišu za program samozapošljavanja i taj program će biti otvoren do 31. maja", ističe Martinović.

Godinama je, dodaje, veća tražnja za inženjerima, ali i za lekarima sa specijalizacijama, farmaceutima, biohemičarima, profesorima stranih jezika, bankarstva, ekonomije.

"Svakako u budućnosti možemo da računamo da će dominirati oni koji imaju znanja iz oblasti digitalizacije, veštačke inteligencije, robotike, ali ne treba zanemariti i ono što se godinama traži i što će se tražiti u budućnosti kada su u pitanju majstorska zanimanja. Varioci su deficitarno zanimanje, i zidari i tesari, bravari", istakao je Martinović.

Smatra da oni koji poseduju konkretna znanja u tim zanimanjima mogu da biraju poslodavca i da postavljaju uslove, jer se traže konkretna znanja i veštine i to će dominirati u budućnosti.

Prema njegovim rečima, NSZ je digitalizovala veliku većinu usluga i omogućila i nezaposlenima i poslodavcima da se prijave elektronski.

"Treba da se informišu na našem portalu i direktno kod savetnika u filijalama koji će im pružiti sve informacije. Biće ovi programi dostupni cele godine, a neki će biti oročeni", rekao je Martinović.

Ukazuje da je je stanje na tržištu rada stabilno i da nije bilo potresa u registrima i statistikama.

"Stopa nezaposlenosti se većdve godine kreće između devet i 11 posto. Imamo zabeleženo povećano zapošljavanje u 2021. godini. Stopa nezaposlenosti je sada 10,5 odsto, a broj lica na našoj evideniciji nešto ispod 480.000, negde za 5,9 odsto manje nego u januaru 2021. godine. Vidimo da je zaista veća tražnja za novim ljudima", zaključio je Martinović.