Od izazova do uvreda i smrti – može li se zaustaviti digitalno nasilje

Gotovo 90 odsto dece ima društvene mreže, a svako peto je, pokazuju podaci, doživelo neki oblik nasilja na internetu. To nasilje je, istakla je za RTS Katarina Jonev, najzastupljeniji vid nasilja u Srbiji.

Ukazala je na to da smo odgovorni svi, zato što ne podižemo dovoljno svest. Imamo generaciju dece koja živi digitalni život i, nažalost, nisu u mogućnosti da razdvoje onlajn od realnog sveta. Dodaje da postoje mehanizmi zaštite, ali da pre svega treba voditi računa o edukaciji jer je ona i najbolja prevencija.

"Internet je fenomenalna stvar i donela je puno benefita i to ne smemo da zaboravimo. Međutim, nebezbedno ponašanje, i veliki broj opasnosti koje postoje u tom digitalnom svetu zaista targetiraju našu decu i ona ne mogu da se snađu tako lako", navela je Joneva.

Međutim, kako je rekla, stiče se utisak da ne postoji ni u porodici ta komunikacija puna poverenja da dete može da se obrati roditeljima kada ima problem. Statistike pokazuju da će od desetoro dece samo jedno reći da je žrtva maltretiranja na internetu, a to su, upozorila je, poražavajući podaci.

Internet nasilje ostavlja posledice slično kao i fizičko

"Ukoliko deca nebezbedno koriste internet i društvene mreže, mobilni telefon, računar, ukoliko se ne upućuju na kreativne i korisne sadržaje, ako pustimo dete predškolskog uzrasta da samostalno luta raznoraznim kanalima društvenih mreža, kako zapravo znamo da neće naići na neki neprimeren sadržaj. A deca kada nešto vide, nažalost, žele da imitiraju", naglasila je Joneva.

Objasnila je i da veliki broj mlađih nemaju razvijenu empatiju, i agresiju ne tumače na način da nekome nanose zlo i misle da su komentari puni psovki i uvreda šala, a daleko su od šale.

"Internet nasilje ostavlja posledice slično kao i fizičko nasilje", upozorila je Joneva.

Šta podrazumeva edukacija

Savetuje da na prvom mestu treba da se uključi porodica, jer roditelji imaju nešto što nemaju deca, imaju životnu mudrost, životno iskustvo i nije uopšte potrebno niti da roditelj bude programer niti da zna kodove niti da bude upućen u IT tehnologije.

"Roditelj zaista poseduje ono što deca u ovom trenutku nemaju, imaju kritičku svest šta je dobro a šta loše i to treba da prenesu na svoju decu, a ne da budemo u situaciji da deca budu sama i nezaštićena u virtuelnom prostoru ili, ne daj bože, što postaje slučaj da ih vaspitava internet", poručuje Joneva.

Takođe, ukazuje i da društvene mreže nude mogućnost da se zaštitimo kroz "blok" i "dilit" ali da one nemaju drugu odgovornost. Kako naglašava, prepustile su korisnicima da sami prijavljuju sadržaj koji nije adekvatan umesto da i one na to nekad reaguju.

Kako i kome prijaviti nasilje

Podsetila je i da svaka škola u Srbiji ima između ostalog timove za sprečavanje nasilja, kao i da postoji zakon koji se odnosi na sprečavanje nasilja među vršnjacima.

Međutim, dodaje i da se mora više učiniti u primeni tih zakona. Treba svi da se uključe, predstavnici medija, stručnjaci i roditelji, pre svega, najviše što se tiče aktivnosti njihove dece na internetu, kaže Joneva.

"Kada su u pitanju ozbiljni oblici uznemiravanja, moj apel je uvek da se naprave "skrin šotovi" pretnji, prepiski koji uznemiravaju dete, mladu osobu, i da se adekvatno reaguje. Prva instanca jeste škola, a druga, kada je ugrožena privatnost i bezbednost deteta, policija", poručila je Katarina Jonev.