Konjica u vojnim redovima, saznajte sve o nonijusu

U Velikom ratu, najsurovijem i najvećem stradanju do tada, ubijeno je i oko osam miliona konja. Oni su korišćeni za prenošenje hrane, vode, municije i lekova na frontu. Nekada je konjica bila sastavni deo vojnih jedinica. Posle šezdeset godina, vratila se u naše vojne redove.

Ukazom maršala Tita, 1959. godine ukinuta je konjica u vojsci. Šezdeset godina kasnije srpski vojnik ponovo može biti konjanik. Poslednje tri, konjički vod Garde, za specifične zadatke priprema se u ergeli Karađorđevo.

Komandant konjičkog voda, kapetan prve klase Martin Pacula, nije jahao pre dolaska u jedinicu, kao ni mnoge njegove kolege. Prošli su četvoromesečnu obuku.

"Konj u srpskoj vojsci predstavlja simbol, ja bih rekao simbol istrajnosti, upornosti i na kraju pobede, jer ja to gledam iz svog ugla: samo ako ste uporni u svojoj odluci i nameri prilikom rada s konjem, to što ste namerili isteraćete kod njega i on će shvatiti kao pozitivno i kao ono što mu neće naškoditi", kaže komandant Pacula.

A da bi to naučili, potrebna je dugotrajna strpljiva dresura.

"Dresura konja traje u načelu oko dve godine, to ne možemo definisati kao kod ljudi, zato što je temperament konja dosta kompleksan", kaže Pacula.

Uloga konjičkog voda je ceremonijalna, njihov zadatak je davanje vojnih počasti i zbog toga je važno navići konje na sablju i zastavu. Zato se bira posebna rasa.

"U konjičkom vodu Garde su zastupljeni konji rase nonijus, to je tipičan vojni konj koji je nastao u Austrougarskoj, odnosno na ovom području u 19. veku, koji je ustaljene visine i takvog je tipa da odgovara zadacima Garde, jer je izuzetno visok, stamen i jak konj", kaže major Predrag Adžemović, veterinar.

Ishrana je jako važna. Konji se hrane kvalitetnim zobom i senom, ali ne odbijaju ni slatko.