Usvojen plan za obnovu Hilandara, rekonstrukcija južnog krila manastira prvi put u istoriji

Na današnjoj sednici usvojen je izveštaj za 2021. godinu i predstavljeni su planovi aktivnosti za naredne dve. Srbija je obezbedila 360 miliona dinara kako bi se ubrzali i završili radovi do kraja 2023. godine.

Zakonom o očuvanju nasleđa Hilandara, koji je usvojen u septembru, predviđena su dugoročna finansiranja manastira i očuvanje svih vrednosti.

"Velikim entuzijazmom svih onih koji rade ovde na rekonstrukciji, pre svega radnika iz Srbije, monaha koji im ovde u tome pomažu, radovi idu po onom toku kako smo planirali za 2021. godinu i nadamo se da će nam 2022. i 2023. doneti ono potrebno ubrzanje, jer ono najvažnije, sredstva su obezbeđena", kaže Nenad Popović, zamenik predsednika komisije za obnovu Hilandara.

Iguman manastira Hilandara, arhimandrit Metodije ističe da im mnogo znači što su sredstva obezbeđena, jer ranijih godina nisu dolazila baš na vreme i to je stvaralo određene praktične probleme.

U obnovu uključeni i grčki stručnjaci 

Pored stručnjaka iz naše zemlje, u obnovu manastira uključeni su i stručnjaci grčkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i svi radovi se izvode pod najstrožom kontrolom i propisanim standardima.

"Što se tiče obnove, mi smo postavili neke ciljeve na početku kao bratstvo, da ono što se obnovi da podseća na onaj Hilandar kako smo ga svi znali, i tu smo bili uspešni, jer sama činjenica da mnogi poklonici koji dođu budu zbunjeni i ne znaju šta je stvarno gorelo, a šta je obnovljeno", naglašava arhimandrit Metodije.

Monah Teodosije poručuje u svoje ime, ali i u ime bratije, da su veoma zadovoljni na pomoći države.

"Živeći ovde daleko od naše Srbije zaključio sam da niko ne može da voli svoju zemlju kao onaj koji živi daleko od nje", smatra monah Teodosije.

Rekonstrukcija južnog krila prvi put u istoriji 

Na sednici je odlučeno da se prvi put u istoriji krene sa radovima na rekonstrukciji južnog dela manastira, rekonstrukcija riznice i izgradnja potpuno novog depoa za očuvanje pokretnog blaga Hilandara.

Komisija će takođe početi projektovanje radova na obnovi Saborne crkve Vavedenja Bogorodice koja nije obnavljana još 1320. kada ju je podigao Milutin Nemanjić.

Nenad Popović kaže da je Srbija na ovaj način pokazala da želi da zaštiti svoju tradiciju, istoriju i nacionalni identitet, a predsednik Aleksandar Vučić je tada rekao da samo narod koji ima nacionalno i duhovno jedinstvo može da ide napred.

"Tako i danas iz Hilandara šaljemo ovu poruku da ćemo ovim radovima na obnovi manastira Hilandara štititi i nacionalno i duhovno jedinstvo, i štititi svoj identitet i svoju tradiciju", kaže Popović.

Radovi koji su ostali za naredne dve godine su radovi na konaku Dohije i Igumenariji sa paraklisama koje su najviše izgoreli u martu 2004. godine.

Zanimljiva je činjenica da je nesreća u Hilandaru uticala na obnovu zadužbinarstva, pa je u odnosu na 25 monaha pre požara, sada u Hilandaru njih nešto više od 50.