Dan o kome se teško govori, poruke Kragujevčana ispisane pred streljanje prvi put u Muzeju 21. oktobar

Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 80 godina od masovnog streljanja civila, među njima i đaka i profesora, u kragujevačkim Šumaricama. Potomci stradalih Kragujevčana pale sveće i čuvaju sećanje na svoje poginule. U većini kragujevačkih domova ovo je dugo godina bio dan o kome nisu imali snage da govore.

Među streljanima je direktor muške gimnazije Lazar Pantelić, otac petoro dece. Njegova ćerka Olga Klajn, 87-godišnja penzionisana profesorka matematike iz Beograda, svake godine dođe Šumarice da oživi sećanje na svog oca.

"Poslednje sećanje na njega je kada je vođen na streljanje, ja pamtim to više iz priče mame i braće. Znam da sam bila sa bakom u kući kada je prolazila gomila đaka i profesora i svih građana koji su vođeni na streljanje", seća se Olga Klajn.

Vidosav Ratinac imao je tri godine kada su oca Borisava iz Vojnotehničkog zavoda, gde je bio zaposlen, odveli na streljanje. Danas je jedini preživeli od šestoro dece, ima 84 godine, a svakog 21. oktobra sa sinovima obiđe očev grob.

"Tu su bile tri barake, tu su ih pozatvarali u tim barakama, ne znam koliko su bili tamo, ali u grupama su ih vodili na streljanje, imali su svoj broj", priča Vidosav Ratinac.

Vidosavov sin Predrag Ratinac kaže da je podatak o tome gde je deda Borisav streljan dobio od tada poznanika dede, koji je radio za okupatora.

"Bio je građansko lice i imao je veze, pa je preko prijatelja saznao gde je pao Bora i gde je sahranjen", dodaje Predrag.

O streljanima svedoče i poruke ispisane na poleđini đačkih knjižica, ličnih dokumenata onih čiji su životi prekinuti samo nekoliko sati nakon toga u streljačkom vodu. Poruke su ove godine izložene prvi put u Muzeju 21. oktobar.