Mame u administrativnom vrtlogu, šta mogu da očekuju porodice sa novim članom

Tatjana Macura kaže da su poslednje Izmene zakona usvojene u julu ove godine i da se neke tiču odluka Ustavnog suda koje su na neki način pogurale da dođe do Izmena zakona, a odnose se na minimalne naknade za porodiljsko odsustvo,  da svaka mama ima prihode u visini republičkog minimalca.

"Jedna od bitnih izmena je da majke koje su rodile dete sa invaliditetom neće morati da biraju između naknade koje one ostvaruju i naknade na koje ima pravo njihovo dete", navela je Macura.

Prema njenim rečima, treća izmena tiče se poljoprivrednih osiguranica koje su imale nepravedno visok prag da bi ostvarile punu naknadu za porodiljsko, tako da je njima period od 24 meseca smanjen na 18 meseci i sada su u rangu kao i sve druge majke.

Dodala je da je izmenjeno pravilo i u vezi sa ženama koje imaju visoka primanja, pomerena je granica sa tri prosečne zarade, koliko maksimalno te žene mogu da primaju na porodiljskom, na pet prosečnih zarada, čime se što je moguće manje vrši diskriminacija među ženama koje imaju visoka primanja.

"Mi, nažalost, imamo zakon koji nije usklađen sa zakonima na nivou EU, i postoje još neke odredbe koje bi mogle da se menjaju, a to je broj meseci koji ulazi u obračun naknade za porodiljsko koji je kod nas još uvek visok i iznosi 18 meseci, dok je praksa u EU i čemu mi težimo da taj prag bude 12 meseci", navela je Macura.

Napominje da je ostao nejasno pitanje žena za duži period nege deteta i za njih bi trebalo da se obezbedi da primaju minimalnu zaradu kao za vreme porodiljskog odsustva.

"Ovim zakonom su višestruko diskriminisane žene koje samostalno obavljaju delatnosti. Bez obriza što je ovaj zakon bolji u odnosu na prethodni, jer su prepoznate žene na povremenim i privremenim poslovima, kao i žene koje samostalno obavljaju delatnosti, ali ih nije prepoznao na pravi način, tako da i one trpe posledice ovog zakona", naglasila je predsednica Udruženja "Mame su zakon".

Veći deo budžetskog kolača za porodicu 

Dodaje da u regionu imamo države koje odvajaju veliki deo BDP-a u svrhu pronatalitetnih politika, što u Srbiji to još uvek nije slučaj.

"Možemo da se ugledamo na njih, da se veći deo kolača budžetskog za prava porodice. Osnovni problem je što je ovaj zakon stavio na porodice sa troje i četvoro dece, a mi imamo problem sa porodicama koje čekaju tek prvo ili drugo dete", kaže Macura.

Objasnila je da ono što se kolokvijalno naziva porodiljsko odsustvo podeljeno je na dva dela – porodiljsko odustvo i period nege detete.

"U periodu porodiljskog odustva majka može da prima zaradu koja nije manja od republičkog minimalca, a što se tiče perioda za negu deteta tu se uzima prosek njenih primanja za period od 18 meseci primanja", istakla je.

Najveći problem je što žene, kako kaže sagovornica RTS-a, u najproduktivnijem periodu teško dolaze do stalnog posla i teško im je da dođu do pune naknade zarade, jer nemaju dovoljan broj meseci koji ulazi u obračun zarade.

"Značajno je što su podignute jednokratne naknade za prvo, drugo, treće i četvrto dete, ali to nije dovoljno", kaže Macura i apeluje na nadležne da uzmu u obzir i pomenute stavke.

Navela je da je pokrenuta akciju "I preduzetnice su mame", da one žene koje ne žive na teret budžeta mogu da se ostvare u toj ulozi, ako to žele, bez poteškoća.

"Porodica je na prvom mestu velikih reči, velikih političara, ali u praksi ne izgleda baš tako. Treba se posavetovati sa pronatalnim demografima kako bi se ustanovilo šta može da se učini u toj oblasti", rekla je Macura.