Narod će bežati od talibanske vlasti u Avganistanu, čeka li nas nova izbeglička kriza

Radoš Đurović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je teško da će se ponoviti situacija sa migrantskom krizom kao 2015. godine, kada je preko Balkana prošlo nekoliko miliona izbeglica.

Ipak, dodaje, kriza sa izbeglicama, zbog situacije u Avganistanu, pogodiće region. Prema njegovim rečima, više je nego jasno da ćemo svakodnevno gledati slike migracije.

Đurović ukazuje da će efekti trenutne situacije u Avganistanu moći da se vide za nekoliko meseci, ali da nije realno očekivati masovan priliv izbeglica.

"Evropa je izvukla zaključke iz krize 2015. i daće sve od sebe da do krize nove ne doće. U kolonama je najmanje onih koji su trgovci narkoticima i najmanje je ekstremnih. Bežaće oni koji su normalni i umereni, koji beže zbog kažnjavanja, žene i deca, bežaće državni službenici, univerzitetski profesori, oni koji ne mogu da zamisle život u kalifatu", ukazuje izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Smatra da krijumčarima i teroristima nisu potrebne izbegličke kolone kako bi se dočepali lokacija na kojima žele da naude.

"Oni koji imaju novac i dobru organizaciju, nije im potrebna izbeglička kriza, njihov put je daleko od kolone", navodi Đurović.

Iran i Turska prvi izbor izbeglica

Prema rečima Đurovića, priliv izbeglica je najviše primetan u Turskoj, gde dnevno dođe između 500 i 2.000 ljudi. Takođe, cilj naroda iz Avganistana je i Iran. 

Smatra da će brojke eskalirati kada talibani budu uspostavili vlast u Avganistanu i eventualno pustili sve one koji ne žele da žive pod njihovom vlašću.

Đurović navodi da se očekuje da će izbeglički talas pogoditi Mediteran i Tursku, ali dodaje da će se tek videti koliko će pogoditi i Evropu.

"Situacija nije takva da se radi o egzodusu jer zemlju nije moguće napustiti, zemlja je razorena ratom, to se tek očekuje. Talibani će verovatno upostaviti kalifat što znači stroga religiozna pravila, pa će život za mnoge koji su bili sekularni biti gotovo nepodnošljiv. Oni koji pokušavaju da pobegnu su oni koji pokušavaju da se domognu sigurne luke, oni će pokušati u Iran i Tursku, a verovatno će težiti i EU kao mestu gde je moguće sigurno da se živi. Ključ je u rukama Turske, pa onda EU", navodi Đurović.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila objašnjava da se retorika država o odnosu prema izbeglicama umnogome razlikuje od situacije koja je na terenu.

"Raspon od izjava do ponašanja pojedinih država je ogroman. Svakodnevno se kod nas guraju izbeglice iz Hrvatske, Albanija pokušava da zaustavi priliv izbeglica, Rumunija gura svakodnevno. Situacija na terenu se ne menja, sve je više ograda i kontrola, pa će verovatno odgovor Evrope biti da se migracija zaustavi i tu će značajnu ulogu igrati zemlje duž Balkanske rute", napominje Đrović.