Pohvale iz EU i SAD za srpski sektor inovacija, šta se može učiniti za još bolje rezultate

Srbija je u poslednje tri godine u oblasti inovacija zabeležila rast od skoro 30 odsto, što je dvostruko više nego u zemljama članicama EU, navodi se u poslednjem izveštaju Evropske komisije. Potvrda uspeha stiže i iz SAD, gde je startap kompanija koji se bavi ocenjivanjem ekosistema Srbiju proglasila jednim od pet najbljih mesta u Evropi za razvoj inovacija.

Ocenjujući ljudski kapital, napredak u digitalizaciji, inovacije u privredi i drugo, Srbija je na nivou 66,2 odsto evropskog proseka, dok je do samo pre tri godine bila na 58 odsto. To znači da je indeks inovativnosti rastao godišnje gotovo 17 odsto dok je u Evropskoj Uniji taj rast bio 12 i po odsto. Zbog toga, Evropska komisija ocenjuje da je u inovacijama Srbija regionalni lider i bolja od nekih zemalja - članica Evropske unije.

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović kaže da postoje i dve oblasti gde Srbija ima prosek bolji od zemalja EU.

"To je pre svega u kreiranju radnih mesta, odnosno u kreiranju inovacija u malim i srednjim preduzećima. Naš prosek je 66 odsto bolji od proseka zemalja EU, a u kreiranju radnih mesta u inovacionim kompanijama 42 odsto je veći nego u članicama Unije", dodaje Popović.

Država je u poslednje četiri godine uložila 100 miliona evra u izgradnju naučno-tehnoloških parkova i 20 inovacionih startap centara.

Pored toga, iz budžeta i pretpristupnih fondova Evropske unije preko Fonda za inovacionu delatnost podržani su senzori za auto-industriju, proteze za osobe sa invaliditetom, biofertilizatori za poljoprivredu ili materijali za zaštitu od vatre koji se sada izvoze za Australiju sa više od 40 miliona evra.

Menadžer programa Fonda za inovacionu delatnost Vladimir Vojvodić kaže da, nakon što su kompanije dobile sredstva, ostvarile su šest puta veći prihod u godinama koje su sledile i 13 puta veći izvoz.

"Napravili smo preko 800 visokokvalifikovanih radnih mesta koja su stalna. I nakon što se se prestalo sa davanjem subvencija, te firme su izašle na niz međunarodnih tržišta", naglašava Vojvodić.

Naled: Zaštititi intelektualnu svojinu

Prema Naledovom istraživanju, inovativniji su veliki od malih, proizvodne firme od uslužnih delatnosti i oni koji su više okrenuti stranim tržištima.

Ivan Radak iz Naleda navodi da je država za poslednje tri godine izdvojila devet puta više novca za inovacije, ukazujući da je i to malo.

"Ono što takođe treba da radimo jeste da bolje štitimo intelektualnu svojinu i da spajamo univerzitet i privredu", smatra Radak.

Kroz projekat "Startek" Naled je obezbedio tri i po miliona dolara bespovratnih sredstava.

Do kraja godine firme mogu da se prijave i za program ranog razvoja, sufinansiranja inovacija ili program saradnje nauke i privrede preko Fonda za inovacionu delatnost, zašta je iz budžeta i pretpristupnih fondova Evropske unije obezbeđeno 20 miliona evra.