Za medicinski otpad procedura jasna, više brinu bačene maske pored puta – čija je to briga

Za vreme epidemije, najviše medicinskog otpada bilo je na odeljenjima intenzivne nege – svakoga dana oko dva kilograma po bolesničkom krevetu. Dvadeset odsto tog otpada bilo je potencijalno opasno po zdravlje.

Kada se uzme u obzir da je tih dana u bolnicama bilo više od 8.000 pacijenata, jasno je koliko je situacija bila ozbiljna i u tom smislu. U Srbiji se tretmanom ovakvog otpada bavi više od dvadeset ustanova, a za sada je registrovan samo jedan privatni operater.

"Naša kompanija godišnje obradi između 500 i 700 tona medicinskog otpada, a u Srbiji se generiše oko 4.500 tona, s tim da državni sektor koji je i najveći operater u Srbiji obradi blizu 3.000 tona i da kažemo da jedan manji procenat završi na deponijama bez obrade", kaže Bojan Sudarev, izvršni direktor "Remondis medison". 

Tokom 119 dana, koliko je Institut za ortopediju Banjica bio u kovid sistemu, za uništavanje medicinskog otpada bila je angažovana registrovana firma. U proseku je bilo između 500 i 600 kilograma otpada dnevno.

"Kada institut nije uključen u lečenje kovid pacijenata, medicinski otpad se tretira autoklaviranjem koji podrazumeva termičku obradu pod strogo kontrolisanim uslovima, kao što su pritisak, zasićenost vodene pare, temperature, vreme trajanja čiji je rezultat bezbedan nivo sterilnosti u skladu sa posebnim propisima", kaže Mirjana Miljanović, medicinska sestra.

Kako se uništava medicinski otpad 

Svrha tretiranja medicinskog otpada jeste da se praktično pretvori u komunalni otpad i onda deponuje.

Marija Milošević, pi-ar JKP Gradska čistoća, kaže da to preduzeće medicinski otpad preuzima od svih zdravstvenih ustanova, i privatnih sa kojim imaju sklopljene ugovore.

"Bitno je da JKP Gradska čistoća medicinski otpad preuzima sa dokumentom da je prošlo određeni proces, tj. autoklaviranje, gde ga nakon toga odvozimo na deponiju Vinča, pakuje se u posebne kasete i na takav način se pohranjuje", kaže Marija Milošević.

Autoklaviranje podrazumeva termičku obradu i sterilizaciju medicinskog otpada, koji se potom razvrstava i pakuje u odgovarajuću ambalažu, u zavisnosti od svojstva, količine i transporta.

Za medicinski otpad koji se preuzima iz bolnica, procedura je jasna. Više brinu iskorišćene maske, bačene pored puta, na zelenoj površini ili u reci.

Nije neophodna velika stručnost da bi se shvatilo koliko je to potencijalno infektivan otpad i koliko je rizičan. Ni maske koje se bacaju u kontejnere nisu manje opasne.

Stručnjaci kažu da bi trebalo maske i ostalu zaštitnu opremu poprskati alkoholom, staviti u plastičnu kesu i dobro je zavezati pre odlaganja u kontejner. A ko još poštuje tu proceduru?