Sećanje na nedužne – pomen ubijenim radnicima RTS-a u NATO bombardovanju

Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj. Zgrada RTS-a bombardovana je tokom emitovanja vesti, u dva sata i šest minuta, iza ponoći 23. aprila 1999. godine.

Tada je poginulo 16 radnika RTS-a koji su stradali na svojim radnim mestima. Ubile su ih  bombe NATO-a koji je zgradu RTS-a proglasio za legitiman vojni cilj suprotno svim pravilima i običajima ratovanja, iako su znali da se u njoj svake noći nalazi između 150 i 160 ljudi, civila.

To su bili obični ljudi koji su samo profesionalno obavljali svakodnevni posao.

U ime porodica nastradalih radnika RTS-a Miroslav Medić, brat ubijenog Siniše Medića, rekao je da poginuli radnici RTS-a nisu dobili priliku da žive, da osnuju svoje porodice, da uživaju u penziji.

"I dalje postavljamo pitanja zašto su na svirep način ubijeni, zašto su žrtvovani, zašto niko od čelnika NATO nije odgovarao za ovaj zločin. Isto tako, pitamo zašto niko u tadašnjoj vlasti nije učinio ništa da se tragedija spreči, zašto oni čija je to obaveza bila nisu učinili ništa da zaštite ljude, iako je bilo najava da je televizija moguća meta", rekao je Medić.

Spomenik "Zašto" je opomena da se ovo više nikada ne ponovi, rekao je v. d. direktora Televizije Srbije Ilija Cerović.

"Ovaj spomenik, iako nemi svedok na taj događaj, svih ovih godina je i pitanje uklesano na njemu: Zašto su morali da poginu. Mi znamo ko ih je ubio, ali ne znamo ko ih je osudio. Ništa nismo uradili da to sprečimo i to je mrlja na našem obrazu. Dokle ćemo tražiti da vlast zvanično odgovori na sva pitanja porodica žrtava i pomogne da se njihova potraga za istinom i pravdom konačno okonča", rekao je Cerović.

Dvadeset dve godine ispred spomenika 'Zašto' tražimo odgovore na ista pitanja. Tražimo istinu. Žrtve i spomenik su opomena da se ovakav zločin više nikada ne ponovi i ne zaboravi.

U napadu su poginuli: Jelica Munitlak, šminker, Ksenija Banković, video-mikser, Darko Stoimenovski, tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović, tehničar u masteru, Dragorad Dragojević, radnik obezbeđenja, Dragan Tasić, električar, Aleksandar Deletić, kamerman, Slaviša Stevanović, tehničar, Siniša Medić, dizajner programa, Ivan Stukalo, tehničar, Dejan Marković, radnik obezbeđenja, Milan Joksimović, radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović, tehničar u masteru, Slobodan Jontić, monter, Milovan Janković, precizni mehaničar, i Tomislav Mitrović, režiser programa.

Pored porodica, kolega i prijatelja poginulih, pomenu su prisustvovali predstavnici novinarskih udruženja, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

U ime Ministarstva za kulturu i informisanje, prisutna je bila i pomoćnica ministra Slavica Trifunović, kao i Dejan Stojanović, predsednik Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara u tom ministarstvu.