Kancelarija: Reakcija Prištine dokaz ugroženosti srpske baštine

Iz Kancelarije za KiM upozoravaju da je pokušaj Kurtija i Osmanijeve da samoproglašeno Kosovo predstave kao oazu multikulturalnosti i multikonfesionalnosti gotovo svakodnevno demantovan skrnavljenjima objekata Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnih grobalja širom Kosova i Metohije, a svi ti slučajevi su, dodaju, brižljivo dokumentovani i svedoče da je antisrpski i antihrišćanski ekstremizam veoma živ među Albancima u našoj južnoj pokrajini.

"Zatvaranje očiju pred stvarnošću i politički motivisano negiranje situacije na terenu, jeste poruka ohrabrenja ekstremistima da nastave praksu napada na srpska sveta mesta, čime se njihova ugroženost ne umanjuje, već naprotiv povećava", poručuju iz Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Kažu i da ih ohrabruje što je njihove utiske i procene koji su potkrepljeni dokazima potvrdila i nezavisna komisija organizacije "Evropa nostra", te podsećaju da je manastir Visoki Dečani najčešće napadani objekat kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

"Kao prvi spomenik na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine na KiM, još od 2005. godine, Visoki Dečani su pod konstantnim terorom lokalnih Albanaca. Manastir je oružano napadan čak četiri puta: dva minobacačka napada izvršena su 2000. godine, u vreme martovskog pogroma 2004. na manastir je ispaljeno osam minobacačkih granata, a 2007. godine je izvršen još jedan minobacački napad, koji je rezultirao i sudskom presudom", navodi se u saopštenju Kancelarije za KiM.

Takođe, podsećaju da su 2014. na zidovima manastira osvanuli grafiti UČK ISIS, a u januaru 2016. godine ispred manastira uhapšeno je četvoro naoružanih kosovskih Albanaca, a, kako se ispostavilo, dvojica uhapšenih su bili na crnoj listi simpatizera ISIS-a.

"Da slučaj nije bezazlen pokazala je reakcija Kfora, koji je višestruko pojačao zaštitu manastira, postavio dvadesetak novih kamera, uveo redovne patrole i čak stalno boravljenje vojnika u unutrašnjosti manastira. Postavljeni su i reflektori sa infracrvenim svetlom", dodaje se u saopštenju.

Podsećaju da je manastiru odlukom kosovskog ustavnog suda iz maja 2016. godine priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje, a odluka koja je pravosnažna i obavezujuća ne izvršava se već petu godinu, bez ikakvih pravnih posledica, iako je neizvršavanje ove odluke kritikovala Evropska unija, Stejt department, ambasade Kvinte, OEBS, UNMIK i druge organizacije.

Manastir Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji Visoki Dečani svrstan je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2021. koju je sastavila panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa "Evropa nostra".