Preminuo akademik Dušan Čamprag

U Novom Sadu je u 96. godini preminuo redovni član Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU Dušan Čamprag, jedan od naših najistaknutijih inženjera poljoprivrede i entomologa, saopštila je SANU. Čitav život posvetio je izučavanju i borbi protiv insekata štetočina poljoprivrednih, posebno ratarskih kultura.

Dušan Čamprag je rođen 14. marta 1925. godine u Adi. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, gde je i maturirao 1946. godine. Učestvovao je u Narodnooslobodilačkoj borbi i od posledica ranjavanja ostao ratni vojni invalid.

Poljoprivredni fakultet u Beogradu završio je 1951. godine. Studirao je i na Agronomskom univerzitetu u Budimpešti i bio na specijalizaciji u Pokrajinskom institutu za poljoprivredna istraživanja u Novom Sadu.

Radio je u Zavodu za šećernu repu u Crvenki. Godine 1957. izabran je za asistenta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde je i odbranio doktorsku disertaciju 1961. godine.

U zvanje docenta izabran je 1962. godine, za vanrednog profesora 1969. i za redovnog profesora 1975. godine. Tokom radnog veka posetio je, u vidu kraćih studijskih putovanja, većinu evropskih zemalja i SAD.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu predavao je na Odseku za zaštitu bilja i Odseku za ratarstvo i povrtarstvo sve do 1982. godine, kada je penzionisan.

Najpre je, od 1979. godine, bio član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU), dok je za dopisnog lana SANU izabran 1991, a za redovnog člana SANU 1998. Godine 2004. izabran je za inostranog člana Mađarske akademije nauka, navodi SANU.

Bio je i član Upravnog odbora Matice srpske, predsednik Saveza društava za zaštitu bilja Jugoslavije, počasni član Mađarskog entomološkog ruštva, počasni član Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije i drugo.

Oblast istraživačkog rada akademika Dušana Čampraga čine poljoprivredna entomologija i zaštita bilja. Naučnim radom se bavio više od pola veka, proučavajući štetne insekte ratarskih kultura koji su naročito rasprostranjeni u Panonskoj niziji i jugoistočnoj Evropi.

U saopštenju SANU se navodi da je njegov rad imao veliki značaj i uticaj na praksu suzbijanja štetočina u poljoprivredi. Bio je zagovornik integralne zaštite od štetočina.

Posebno su značajni njegovi radovi u kojima je izneo rezultate višegodišnjeg praćenja fluktuacije brojnosti štetnih insekata u zavisnosti od klimatskih faktora, agrotehničkih mera i doprinosa predatora, iz kojih su proistekle prognoze pojave štetočina na osnovu kojih su preduzimane adekvatne mere suzbijanja i smanjenja njihovih populacija i samim tim umanjivanja šteta na poljoprivrednim kulturama, ističe SANU.

Bavio se štetočinama u poljoprivrednom zemljištu, a u poslednje vrema posvetio se istraživanjima introdukovanih termofilnih vrsta insekata. Za uspešan višegodišnji
naučnoistraživački rad dobio je brojne nagrade i priznanja.

Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i srpsku i svetsku agronomsku nauku, zaključuje se u saopštenju.