Argentina Gidžić: Deca začeta u kampu na deponiji "Trepče" rođena sa olovom u krvi i oštećenjem mozga

Zadatak projekta "Neću da ćutim" koji je realizovan u prethodna dva meseca bio je da se prekine ćutanje, razbiju tabui i predrasude, kao i da se pruži podrška ljudima kojima je potrebna. Objavljena je 31 teška životna priča ljudi iz Srbije i podstaknuta diskusija o temama o kojima se, inače, ne govori.

Predsednica Humanitarne organizacije "Srbija velikog srca" Jelena Marković rekla je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da je projekat "Neću da ćutim" pokrenut da bi se ljudi odvažili da govore o onome što ih muči o tabuima, predrasudama, marginalizacijama, diskriminacijama, invaliditetu…

Napomenula je da se organizaciji javio veliki broj ljudi iz celog regiona, ali se niko konkretno nije javio da bi ponudio pomoć.

Argentina Gidžić je Romkinja koja je ispričala najupečatljiviju priču. Njeno detinjstvo prekinulo je bombardovanje Kosova i Metohije i poslalo je na izbeglički put. Uspela je iz izbegličkog kampa, na deponiji "Trepče" da pobedi bolest, nauči engleski, dobije posao u kampu, formira porodicu i sa suprugom vodi organizaciju za pomoć deci sa smetnjama u razvoju.

"Marta 1999. godine bili smo proterani iz Gornje Dobrave i otišli smo da živimo kod babe i dede u selu udaljenom 12 kilometara, a zatim smo otišli u izbeglički život u Srbiji gde smo se teško snalazili. Onda smo čuli da postoji kamp za kosovske Rome izbeglice u Bosni i Hercegovini, gde smo proveli deset meseci najboljih u mom životu", ispričala je Gidžićeva.

Nastavljajući svoju priču, rekla je da su se onda vratili na Kosovo i Metohiju gde je došao Amerikanac pisac i borac za ljudska prava Pol Polanski koji je organizovao besplatne kurseve Engleskog jezika za Rome u enklavama uz pomoć Vlade Švajcarske.

"Nakon uspešno završenog kursa krećemo da sarađujemo u kampovima u Kosovskoj Mitrovici, koji su bili izgrađeni na deponijama rudnika "Trepče", kao privremeni smeštaj za 45 dana. Međutim, nakon 12 godina Romi i dalje žive tamo", naglasila je Gidžićeva.

Kako je dodala, Svetska zdravstvena organizacija je potvrdila da su žitelji tog kampa imali trovanje olovom u krvi, kakvi nikada nisu zabeleženi u svetskoj medicinskoj dokumentaciji.

"Opasnost je bila toliko velika, da je jedna čitava generacija mogla da nestane. Svako dete začeto u kampu rođeno je sa oštećenjem mozga i zato su žene u kampu pokušavale da samoabortiraju", posvedočila je Argentina Gidžić.

"Postala sam jača i hrabrija" 

Naglasila je da se 2016. godine udala za osobu sa invaliditetom i da je tada prešla u Niš da živi, ali nije prestala da se bavi prethodnim poslom.

Rekla je da je sa suprugom dobila, nažalost, dvoje dece sa invaliditetom – stariji sin ima autizam, a mlađi sin je usporen u rastu i razvoju.

"Sagledavajući situaciju došla sam na ideju da osnujem organizaciju kako bih pomogla i drugoj deci sa invaliditetom. Međutim, organizacija više ne funkcioniše zato što nemamo donacija. Uspela sam da dovedem dva kamiona humanitarne pomoći iz Engleske koji je podeljeni svoj deci sa posebnim potreba, podeljeno je i u regionu, a ono što je ostalo dato je državnim ustanovama", kaže Gidžićeva i dodaje da kada je potrošen sav materijal morali su da zatvore kancelariju.

Napominje da je svojom pričom uticala na mnoge ljude, a da je i ona sama postala mnogo jača i hrabrija.

Donacija od gotovo milion dvesta hiljada je, na predlog Argentine Gidžić, pripala humanitarnoj organizaciji "Srbija velikog srca", za podršku osobama s invaliditetom.

Jelena Marković kaže da su veoma dirnuti Argentininim gestom, pogotovo zbog sudbine organizacije koju je ona počela da vodi i dodala je da će taj novac biti uložen da se podstaknu talentovani stvaraoci sa invaliditetom.

Apelovala je da društvo podrži projekat, jer će firme moći da dobiju vrlo kreativnu ambalažu koju su stvarale osobe sa invaliditetom.