Šta kažu slavljenice o svom položaju: “Dođe mi da ofarbam još neko slovo u kalendaru, da se odmorimo“

Žene na selu retko kad su vlasnice zemlje, ali zato na njoj rade ravnopravno sa muškarcima, pa i više od njih. Spomenku je sa 15 godina otac naučio da vozi traktor, ore, drlja, tanjira.

"Nekada se desi da iz kreveta izađemo ujutru i uveče se vratimo u njega, ne ulazimo u kuću uopšte. Prvo se hrani stoka, onda dolaze radnici, posebno kad je branje jagoda, tad je malo užurbaniji tempo.

Nekad se desi i da moramo i na svetac da radimo, ali gledamo da to izbegavamo, pošto se po pravoslavim običajima ta crvena slova poštuju, a nekad mi dođe da i sama ofarbam slovo u kalendaru, da bi se čisto odmorili", priča Spomenka Borković iz Culjkovića kod Šapca.

Iako je među preduzetnicima i dalje mnogo više muškaraca, poslednjih godina sve češće se i žene odlučuju da započnu sopstveni posao.

"Danas postoji jako puno podrške, startap preduzećima, mladim preduzetnicima, pre svega ženama preduzetnicama i to treba iskoristiti, jer žensko preduzetništvo nije resurs koji je u našoj zemlji dovoljno iskorišten", ističe Ljiljana Matković iz Udruženja poslovnih žena "Kreativna vizija" iz Loznice.

Stara i nova znanja žena potencijal za čitavo društvo

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je naglasila da žene svakako poseduju ozbiljna znanja, iskustvo, veštine.

"Njihova stara znanja, stara modifikovana znanja, nova znanja danas mogu itekako biti razvojni potencijal za čitavo naše društvo i državu", istakla je Janković.

"Kad je svet stao, one nisu" naziv je audio-vizuelne izložbe u Francuskom kulturnom centru u Beogradu. Doktorke, medicinske sestre, apotekarke, prodavačice, učiteljice, socijalne radnice – one koje su s epidemijom dobile još više obaveza.

"Žene će biti vidljivije uz Zakon o rodnoj ravnopravnosti"

Milana Rikanović, direktorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost u Srbiji ističe da znaju da se količina neplaćenog kućnog rada povećala više nego dva puta i da je teret tog rada preuzela žena.

"Kad treba da se uradi neki posao koji je briga o drugima, ženi ne treba niko da kaže kako da radi taj posao. Kada treba da joj se plati taj posao, onda nema nikoga da je čuje i da je vidi" , upozorila je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava.

Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović najavljuje da će sve žene će biti vidljivije uz Zakon o rodnoj ravnopravosti koji bi uskoro trebalo da bude usvojen.

"Nemamo jednake uslove i za ono što se zove plaćeni i neplaćeni rad, nemamo jednake uslove u podeli posla. I zato ta nesrazmera koje se osetila i videla upravo u ovoj krizi, u kojoj su žene bile više opterećene, pokazala nam je da moramo da radimo još više", poručuje Zorana Mihajlović koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Žene su uglavnom žrtve seksualnog zlostavljanja i porodičnog nasilja, a pri tom se teško odlučuju da zlostavljače prijave. Većina ćuti i trpi. Po indeksu rodne ravnopravnosti Srbija zaostaje za evropskim prosekom – najmanje u oblasti zdravlja, najviše u domenu novca.