Slučaj Snežane Pešović – da li je zaštita žena i porodilja mrtvo slovo na papiru

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže za RTS da je gospođa Pešović pružila dovoljno dokaza da je bila ucenjena potpisivanjem blanko sporazuma.

"To su vrlo teške povrede Zakona o zabrani diskriminacije, ali i Zakona o radu. To je bio razlog da povedemo stratešku parnicu", kaže Jankovićeva.

Navodi da je slučaj diskriminacije vrlo čest u praksi, ali da je teško imati sve dokaze.

"Viši sud je doneo prvostepenu odluku, ali je Apelacioni sud vratio ponovo na odlučivanje Višem sud jer, kako je navedeno, nije dovoljno jasno zbog čega je gospođa Pešović diskriminisana. Postupak nije završen i mi ne odustajemo. U pitanju je javni interes", ističe Jankovićeva.

Kaže da su se slične stvari dešavale i ranije, ali da nikada nisu imali ovakvu tužbu.

"Jeste nam bilo iznenađenje zato što odavno nismo imali tako dobro obrazloženu presudu Višeg suda. Izuzetna presuda za koju smo, kada smo je čitali, rekli ovako izgledaju pravo i pravda", ističe Jankovićeva.

Kaže da je rastužuje što je u Srbiji teško dostići pravdu.

"Razumem i gospođu Pešović što kaže ‘čemu sva ta priča o potrebi da se žena zaštiti i o potrebi za više dece, ako imamo ovakvu poruku’", ističe Jankovićeva.

Podseća da je postojala politička volja, da je Zakon o radu izmenjen pre nekoliko godina i da je otkaz strogo zabranjen za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva.

"Volela bih samo da zaspim i da se probudim u nekoj drugoj zemlji"

Snežana Pešović, kojoj predstoji nastavak borbe protiv bahatosti poslodavca, kaže da nije mogla ni da zamisli da će prvostepena presuda biti oborena.

"Sve što sam pročitala kao odgovor sa apelacije me je i emotivno pogodilo kao ženu. Ne mogu da verujem da dolazimo u situaciju da na sudu moramo da objašnjavamo kako je poslodavac ucenio trudnu ženu da potpiše blanko sporazum o prestanku radnog odnosa. Neka mi neko u ovoj zemlji kaže da zaista misli da postoji dobra namera poslodavca kada donese trudnoj ženi da potpiše blanko sporazum o prekidu radnog odnosa, da vidim tog, što bi rekao predsednik, stručnjaka", naglašava Pešovićeva.

Kaže da će, ako treba, sve raditi ispočetka, ali postavlja pitanje – dokle, gde je kraj?

"Evo, ja želim da se ostvarim još jednom kao majka. I šta ćemo sad? Da idem trudna na sud, da se sudim sa poslodavcem, boreći se za moju pravdu, a zakon treba kao ženu da me zaštiti. Gde je taj zakon, ko će da ga sprovede", pita Pešovićeva.

Ističe da je poslodavac naveo da ju je odjavio zbog nerentabilnosti lokala i zatvaranja firme, iako su svi zaposleni u firmi ostali na radnim mestima, i to svi muškarci. Još uvek joj nisu isplaćene ni sve zarade.

"Volela bih samo da zaspim i da se probudim u nekoj drugoj zemlji koja ej zakonom uređena i u kojoj se ne dešavaju ovakve stvari. Volela bih da Ministarstvo rada izađe sa tačnim podatkom – od svih prijava porodilja, koliko je slučajeva rešeno", navodi Pešovićeva.

Kaže da očigledno nije dovoljno prijaviti problem.

"Prijavila sam i ja, i šta sad? Sudićemo se sledećih deset godina? Mislite da je to meni potrebno? Ako zakon štiti žene, onda izvolite rešite sami. Nemojte mene gurati da moram sama da rešavam probleme pred sudom. Moram da nađem pravnika koji će da me zastupa o mom trošku, a zakon me štiti. O čemu mi onda pričamo", pita Snežana Pešović.

Ističe da nikome ne treba zakon koji je mrtvo slovo na papiru.