Treba li u škole vratiti odbranu i zaštitu

Ima li prostora da se u škole vrati Odbrana i zaštita. Sličan projekat zaživeo je pre više od dve godine, međutim ne u onom obimu u kojem je bio deo nastave pre 28 godina već kroz časove razrednog starešine. Zbog pandemije, umesto u 459 škola, kao što je bio slučaj 2019. godine, nastava je organizovana u 75 škola, i to na daljinu. Proveravali smo koliko su mladima, i muškarcima i ženama, korisna znanja koja mogu da dobiju iz Osnova sistema odbrane kao i obuka za postupanje u vanrednim situacijama.

Dok se pokreće polemika o tome da li je potrebno vraćati obavezni vojni rok, RTS proverava da li bi mladim muškarcima i ženama bila korisnija znanja koja mogu da dobiju iz Osnova sistema odbrane ili obuka za postupanje u vanrednim situacijama.

Od naoružanja u kasarni u Zrenjaninu do predavanja o ulozi vojske u sistemu odbrane vojne obaveze u Srbiji ili tema iz oblasti civilne zaštite – tako su prethodne godine neki od časova organizovani za zrenjaninske srednjoškolce. Sada se pripremaju i onlajn lekcije.

"Nismo imali priliku praktično sve to da iskusimo, sve je bilo teoretski, tako da se nadamo se da ćemo imati priliku i praktično, ne samo kad su vežbe u pitanju", kaže Dalibor Savičin iz Zrenjanina.

Među predavačima su aktivni oficiri, ali i civili poput Mileta Novakovića. Među pitanjima srednjoškolaca bilo je i onih koja nisu obuhvaćena lekcijama.

"Pitali su za tehničke detalje, oružje, opremu civilne zaštite, dok su učenici gimnazija i drugih sličnih škola više pažnje obraćali na zakonske odredbe i mogućnosti kako to izgleda kada je neko pripadnik vojske, šta se radi kada je neko pripadnik rezervnog sastava ili šta bi oni mogli da rade kada bi bili pripadnici jedinice civilne zaštite", kaže nastavnik Osnova sistema odbrane Mile Novaković.

"Premalo lekcija posvećenih sistemu civilne zaštite"

U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku smatraju da je pre uvođenja ovog programa u škole trebalo sprovesti javnu raspravu. Kroz 11 lekcija stiču utisak da je program usmeren na promociju vojnog poziva uz premalo lekcija posvećenih sistemu civilne zaštite.

"Imali smo poplave u Srbiji, zemljotres u Albaniji, Hrvatskoj i postalo je jasno da su to vanredne situacije bezbednosni izazovi s kojima se suočavamo. Bilo bi praktičnije i korisnije da razgovaramo o tome da li bi mladi ljudi trebalo da dobiju neku vrstu obuke, praktična znanja i veštine u vanrednim situacijama umesto što na svakih nekoliko meseci razgovaramo o tome da je potrebno uvesti obavezu služenja vojnog roka", smatra istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatović.

Obuka za postupanje tokom požara, poplava i zemljotresa, organizuje se i kroz časove koje sprovodi Sektor za vanredne situacije. Tokom 2019. godine predavanja vatrogasaca slušalo je više od 30.000 osnovaca i 17.000 mališana u više vrtića.

"Najviše su zainteresovani za pokazni deo vežbe, vole penu kad pustimo i posle te vežbe zanima ih oprema s kojom radimo, da stave šlem ili uđu u kamion", ističe Željko Čavić iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice i civilnu zaštitu.

U sklopu akcija Vatrogasac u školi obučavani su i mladi uzrasta od 15 do 30 godina, kao i nastavnici.

Takve obuke sastavni su deo obrazovnog sistema i drugih zemalja. U Sloveniji deca u vrtićima redovno prolaze obuke za evakuaciju u slučaju požara ili zemljotresa. Predavanja i obuke postoje i za starije đake.