U pohodu svetinjama u klisuri reke Bistrice

Omiljeno mesto raseljenih pravoslavaca u našoj prestonici je Hram Svetog Marka na Tašmajdanu. Svetinja podignuta po ugledu na kraljevsku Gračanicu, čuva sećanje na cara Dušana Silnog, gde je od 1968. večno počivalište vladara iz dinastije Nemanjića.

U Metohiji pohode njegovu zadužbinu u klisuri Bistrice. Nadomak Prizrena su zaštićeni ostaci drevnog hrama Svetih Arhangela. Manastir sa nekada raskošnom arhitekturom, bio je srednjovekovni rasadnik duhovnosti i kulture i nekada su u njemu bili pohranjeni zemni ostaci srpskog cara.

"Svedočanstva govore da je pod na kome stojimo bio skuplji nego celi Dečani, to je sagradio car Dušan. Možemo zamisliti da ova zadužbina nije srušena i da nije u ruševinama koliko bi to velelepna zadužbina bila", kaže Mihajlo Jovanović, učenik Bogoslovije "Svetih Kirila i Metodija" u Prizrenu.

Zadužbina na surovom komadu zemlje okruženom stenama iz koje se razleže pojanje bogoslova, stožer je opstanka verujućih Metohijaca.

"Ja sam jako srećan što mogu na ovom mestu da živim. Da čuvamo to pravoslavlje i Srpstvo ovde gde Srba danas ima jako malo. Ali svaki Srbin svaki pravoslavac je podjednako važan jer nalazimo se na mestu velikih svetinja", kaže Jovanović.

Nekadašnji žitelji Prištine ne zaboravljaju da je knez Lazar posle pogibije na Kosovu polju bio sahranjen u Crkvi Svetog Spasa, odakle su mošti 1391. prenete u Ravanicu. Sada se čuvaju u novom ćivotu ukrašenom scenama iz kneževog života.

Srednjovekovna svetinja pored istoimene reke podignuta je u moravskom stilu. Svojevremeno je pored odbrambenog zida imala i sedam kula. Danas slovi za duhovnu oazu pored Ćuprije. 

Zadužbinu manastir Ravanicu knez Lazar je podigao osam godina pre Kosovskog boja. Crkva je oslikana 1385. Sa ravaničkim freskopisom počinje moravski stil u našem srednjovekovnom slikarstvu.