Zašto je važno da se vinari upišu u Vinogradarski registar

Srbija danas ima oko 12.000 hektara vinograda, sa vinskim sortama, koji su u dobrom stanju. U vinogradarskom registru je oko 7.000 hektara. Upisani proizvođači stiču pravo na korišćenje premija, subvencija i kredita.

"Da, mi smo se upisali. Sarađujemo sa centrom za vinarstvo i vinogradarstvo iz Niša. Imamo veliku i uspešnu saradnju sa njima. Dobro je što se radi vinogradarski registar, jer ipak ima u Župi dosta vinograda koji postoje, ali kao da ih nema", kaže Lazar Lazarević iz Aleksandrovca.

Proizvođači grožđa upisani u Vinogradarski registar posebno su bitni za male vinare koji tek krče put ka tržištu. U registru se vidi oblik vlasništva, sorta, podloga, uzgojni oblik, prinos, razmak sadnje.

"Mi smo mali vinari. Naš plan je da se postepeno širimo u skladu sa našim mogućnostima i na tržištu. Pošto je Vlada Srbije donela novu strategiju razvoja vinarstva i vinogradarstva, očekujemo da će nam to dati jak vetar u leđa, jer je država prepoznala vinski potencijal naše zemlje", navodi Saša Žarković, vinar iz Raklje.

Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva obuhvatila je analizu svetskog i našeg vinarstva, a posebno se bavi uslovima za povećanje površina vinograda, posebno lokalnih i autohtonih sorti, zatim kvalitetom vina, organskom proizvodnjom i boljim pozicioniranjem naših vina na svetskoj sceni.

"Cilj je da se svi proizvođači upišu u vinogradarski registar, da površine preko 10 ari budu upisane. Upis u vinogradarski registar je potpuno besplatan. Vinogradari mogu jednostavno da pozovu lokalnu kancelariju centra za vinogradarstvo i vinarstvo Cevin, da dobiju pomoć prilikom upisa u registar", ističe Marko Malićanin iz Saveza vinara i vinogradara Srbije.

U Srpsko vinarstvo i vinogradarstvo direktnim davanjima uložiće se od 270 do 320 miliona evra. Još toliko sopstvenih sredstava trebalo bi da ulože i vinari. Trebalo bi računati i na mnoge fondove Svetske banke.