U džepu svakog penzionera oko 1.700 dinara više, šta je sa platama

Od januara, penzije su veće za 5,9 odsto, plate zaposlenih u zdravstvu pet, a ostalih u javnom sektoru tri i po odsto. Minimalna zarada će premašiti 32.000 dinara. Žene će u 2021. za starosnu penziju raditi dva meseca duže, a za osam meseci povećava se donja granica za prevremeno penzionisanje oba pola.

Uz januarsku povišicu prosečna penzija u ovoj godini biće 29.400 dinara, u džepu svakog penzionera oko 1.700 dinara više, a u budžetu penzijskog fonda čak 724 milijarde dinara.

"Visina penzija raste i to mnogo više nego stopa inflacije, mi to obećanje na ovaj način i ispunjavamo. Ono što je posebno za sve građane Srbije važno – iz godine u godinu smanjuje se udeo dotacije iz budžeta u PIO Fond", kaže minstar finansija Siniša Mali.

Od ovog januara do decembra žene će u starosnu penziju sa 63 godine i dva meseca.

Ovo je poslednja godina u kojoj je ženama za odlazak u prevremenu penziju potrebno manje staža nego muškarcima. Već od iduće godine i jednima i drugima da bi otišli u penziju sa kaznenim poenima, neophodno je 40 godina rada.

Među onima koji nisu stigli do penzije, a rade u zdravstvu, od ovog meseca imaju povišicu plate za pet odsto, ostali tri i po procenta, s tim što im u aprilu stiže povećanje od još 1,5 odsto. Za sve u ovoj godini važi nova minimalna cena rada, veća za 6,6 odsto uz koju je minimalac premašio 32.000 dinara.

"To znači povećanje troškova za poslodavce. Mi smo dobili određene kompenzacije, tako da globalno gledano neće poremetiti sve poslodavce. Međutim, one koji su već imali isplaćivanje tih minimalnih zarada, njih će sigurno dodatno opteretiti", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

Takvu zaradu prima oko 350.000 radnika, nezavisno od toga svi poslodavci su dobili uvećanje neoporezivog dela zarade, koji je sada 18.300 dinara. Resorni ministar kaže da će se sa rasterećenjem poreza na rad, nastaviti.

"Više sam sklon, ako mogu tako da kažem, da opteretim rezultate rada. Dakle, ako neko ostvari neku dobit, pa da to bude više oporezovano, a ne sam rad, jer to je strategija koja podstiče tržište rada, podstiče novo zapošljavanje, smanjuje sivu ekonomiju", kaže Siniša Mali.

Od poreskih novina u ovoj godini, i najava da će u oporezivanju frilensera biti zakonskih izmena, a poslodavci koji su u prošloj godini iskoristili priliku da zbog epidemije odlože plaćanje poreza i doprinosa, otplatu na 24 rate umesto u januaru, počeće od 10. februara.