Dunavski pirati muče lađare, ali oni im nisu najveći problem

Jedan od problema koji muči lađare u Srbiji jesu pirati koji postoje i na našim rekama, a iskustvo sa njima imao je i predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije Branislav Vajda.

Uprkos tome što se pirati, zahvaljujući filmovima, zamišljaju kao ljudi koji se bave otmicama i oružanim napadima, Vajda navodi da su pirati u Srbiji obični pljačkaši.

"Najobičniji pljačkaši koji čine ogromnu materijalnu štetu, kako poslodavcima, tako i samim lađarima koji tu plove. Najopasnija stvar je što su ugroženi životi ljudi i tih ljudi koji rade na brodovima i tih kriminalaca koji pljačkaju brodove", rekao je Vajda tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.

Istakao je da je rečna policija iskazala želju da pomogne u sprečavanju pljački, ali da oni ne poseduju opremu koja je potrebna za to.

"Sada je decembar i vi u Smederevu, gde je gorući problem, imate policiju koja ima otvoreni čamac i bez ikakve elektronske opreme. Oni su prepušteni vremenskim uslovima, prepušteni su sami sebi. Nemaju gde da se ugreju, njih su dvojica u smeni", rekao je Vajda.

Naveo je da se taj problem može rešiti samo sistemski. 

Rečni saobraćaj u Srbiji nije u punom kapacitetu dvadeset godina 

Osim problema sa pljačkašima, Vajda je rekao postoje i drugi problemi i da sistem rečnog saobraćaja u Srbiji već dvadeset godina ne funkcioniše u punom kapacitetu i da je to sada došlo na naplatu.

"Sada imamo ogroman problem sa tim stvarima kao što su potonuća brodova. To se, pre svega, odnosi na neispravnost brodova koji plove kroz našu zemlju i na nedovoljan broj posade, nedovoljno inspekcijskog nadzora i neadekvatan nadzor bezbednosti na rekama", naveo je Branislav Vajda.

Istakao je da svako može da radi šta hoće kada nema adekvatnog inspekcijskog nadzora ili da to pokuša, ali i da poslodavci koriste tu situaciju da ne angažuju dovoljan broj ljudi na objektima.

Vajda je dodao da je još jedan problem nedostatak mladih ljudi i da se već godinama pokušava sprovođenje ozbiljne reforme obrazovnog sistema i obrazovanja nautičara u saradnji sa brodarskim školama i nadležnim ministarstvima.

"Sve havarije koje su se dogodile, svuda su bili ukrcani ljudi koji su u penziji", istakao je Vajda.

U Srbiji postoje tri brodarske škole 

Naveo je da u tri brodarske škole – u Beogradu, Novom Sadu i Apatinu – godišnje 60 mladih ljudi završi obrazovanje, ali da mnogi od njih ne mogu da nađu posao u domaćim firmama zato što ne postoje adekvatne stimulacije države za zapošljavanje mladih.

Vajda je naveo da je 1998. godine poslednji put zaposlen veći broj mlađih ljudi, i da je od tada do danas primljen zanemarljiv broj.

Istakao je da Srbija ima dvesta godina dugu tradiciju rečne plovidbe.

"Mi smo izmislili stvari koje se na Dunavu i dan-danas koriste. Uveli smo među prvima neke vrste transporta u Evropi. I danas smo druga država na Dunavu po količini pretovarene robe. Imamo tri brodarske škole. Nijedna država u Evropi nema toliko brodarskih škola u državnom vlasništvu", naveo je Vajda.

Naglasio je da postoji potencijal, ali da ne postoji spremnost na određene stvari.

Vajda je naveo da postoji komunikacija sa nadležnima i da su sva zapažanja njihovog udruženja javno dostupna.

"Kad smo objavili pre neke četiri godine da hoćemo da pravimo novi udžbenik za rečnu navigaciju, pozvali smo sve nadležne službe u državi, između ostalog i visokoškolske institucije i sve zainteresovane da se jave. Da li znate ko se javio? Niko", istakao je Vajda.

Objašnjava da je razlog tome što većina ljudi ne zna ništa o rečnom transportu i da se u javnosti uglavnom čuju negativne stvari, zbog čega mladi ljudi nisu stimulisani da ovde rade i da odlaze u inostranstvo.

"Potrebno je napraviti red" 

Vajda je naglasio da je potrebno napraviti red, ali i da bi privreda mogla da profitira ukoliko bi se podmladila flota i posade na brodovima.

"Flota se podmladi tako što država ponudi zainteresovanim stranama, od lađara, kapetana do brodara koji već imaju brodove, da po nekoj povoljnoj ceni mogu da počnu da proizvode brodove u Srbiji. Kao što je Holandija uradila pre 20, 30 godina, pa su ‘eksplodirali’, što se tiče tog malog porodičnog posla", kazao je Vajda.

Naveo je da je problem i što osiguravajuća društva nisu dovoljno uključena u rad državnih institucija i da, samim tim, imamo brodove koji tonu sami od sebe. Dodao je da je zbog neadekvatnog obeležavanja nedavno potonuo brod zbog toga što je udario u potopljeno plovilo.

"To su takve sitne stvari, da država nije u stanju da obeleži to adekvatnim znakom na plovnom putu. Kad smo im se obratili, rekli su nam 'imate znak na obali'. Ja sam kapetan, ja ne vidim obalu noću ako nema svetla", kazao je Vajda.

Istakao je da postoje pojedinci koji žele da promene nešto, ali da ne može pojedinac da nosi promene celokupnog sistema.