"S Desetom u akciji" – upoznajte humane đačke desetare

Profesor hemije u Desetoj beogradskoj gimnaziji "Mihajlo Pupin", Jovica Plavšić, pobednik je publike na konkursu "Magija je u rukama nastavnika". Ali to nije najveće njegovo postignuće. Ono što je veće od "volim hemiju" je to što je svoje đake naučio da pre svega vole ljude, da razvijaju drugarstvo i empatiju. To ne zaboravljaju ni kada završe gimnaziju i krenu svojim putem.

Tatjana Trifković je upisala fakultet u Americi, zbog korone je nastava onlajn, a troškovi manji, pozvala je bivšeg razrednog i u onu istu kasu humanosti uplatila 100.000 dinara. 

Jovica Plavšić je gostujući u Jutarnjem programu rekao da ga je Tatjana letos iznenadila porukom, želela je da donira novac. Onda su, kaže, želeli da pronađu dete kojem bi pomogli.

Međutim, bilo je teško, ne zato, kako navodi što ne mogu da ga pronađu, nego zato što takve dece ima puno čiju kuću mogu da adaptiraju, a mogućnosti su im limitirane.

Istakao je da su kroz traženje upoznali raličite sudbine i da je to bio najteži deo posla i preživeti sve te priče.

"Mislim da smo našli pravu osobu. To je jedan nesrećan splet okolnosti. Baka je ostala bez posla, majka, koja je visokoobrazovana, razbolela se, leži na podu, nemaju krevet i sve je krenulo nizbrdo. Sada žive u kućici, a pored nje su počeli da grade novu, ali je sve to stalo. I mislim da imamo kapacitet da završimo tu kuću i da one žive normalnim i pristojnim životom", optimista je profesor.

Kaže da Ivana, učenica kojoj pomažu, ima 15 godina ide u medicinsku školu, odličan je đak i imaju najlepše reči o njoj. 

"Žive od 15.000 dinara bakine penzije, tata nije s njima. Od tih 15.000, nešto više od 1.000 dinara daju za internet za onlajn nastavu. Mislim da imaju drva koja dobijaju, ali je problem šporet. Mi smo tu da uskočimo, puno je problema, ali su rešivi", objašnjava tešku Ivaninu situaciju Plavšić. 

Istakao je da je neverovatan bio odziv preko društvenih mreža, đaka, kolega, a onda je dobio i poruku od koleginice Dragane Možek, poznate po humanitarnoj akciji s maturom. Ne zaboravlja i majstor Bojana koji će uraditi besplatno laminat. 

"Sve što smo pokazali prstom, ljudi su rekli – nosite. Mi još nismo ni potrošili novac", naglasio je profesor hemije.

Đaci desetari u humanitarnoj akciji 

Jedan od profesorovih desetara, kako inače naziva svoje humane đake, Tara Tešić, kaže da joj je veoma drago kad je videla koliko se učenika odazvalo njihovoj akciji.

"Drago mi je da je 'S Desetom u akciji' probudila empatiju i kod drugih. Pokreće nas ta neka humanost koja je s našim divnim profesorom još mnogo lakša, jer on budi nešto u nama i dodatni nam je vetar u leđa", rekla je Tara. 

Desetari trećeg razreda Desete beogradske gimnazije su i Tara, Marko, Ivan i Iva.

"Mi smo na ovakav način rada već navikli jer se u Desetoj beogradskoj gimnaziji dugi niz godina održavaju humanitarne akcije poput vašara, kviza i novogodišnjih paketića, tako da ovo za nas nije ništa novo", istakla je Tara.

Marko kaže da su išli od odeljenja do odeljenja i u trećoj i prvoj godini, tako da ima dosta mladih koji su zainteresovani i generalno na nivou škole svi su voljni da pomognu.

"Mi smo ušli u ovo novo odeljenje u Desetoj gimnaziji, gde nas najviše i uče, i akcenat je na humanitarnoj akciji, gde imamo i čitav predmet. S tim odeljenjem ćemo verovatno i posle otići negde na dalje školovanje u inostranstvu ili ovde gde ćemo nastaviti da se bavimo humanitarnim radom", objašnjava Ivan.

Iva naglašava da je to uvek u njima i da oni stvarno žele da pomognu, ali da im je bio potreban neko ko će ih podstaći i da je profesor Plavšić okupio celu školu.

"Nije nam teško, zanimljivo nam je, prvo što se družimo i van škole, imamo dobru komunikaciju i nešto novo probamo", smatra Iva.

"Vodićemo Ivanu u šoping"

Profesor Plavšić ukazuje da, rešavajući tuđe probleme, ojačate i postanete i zavisni.

"Svake godine kad uđete u odeljenje tu su pitanja – kad ćemo ovo, kad će decembar, paketići. Ima novca, samo ga treba potrošiti na pravi način. Vodićemo Ivanu u šoping da malo vidi i to što naši đaci upražnjavaju", obećao je profesor.

Tara Tešić ističe da im je teško kada se suoče sa surovom realnošću, zato što vrlo često, kako kaže, živimo pod staklenim zvonom i onda to probudi kod njih neku želju i potrebu da im nešto ponude.

"Mogućnosti su nam limitirane, ali želja nije da pomognemo", poručila jedna od njih, desetarka Tanja Tešić.