Šta kad se na putu utvrđivanja istine pred sudom ispreči laž

Svedoci koji svesno lažu ne mestu gde bi trebalo da se utvrdi istina - prema zakonu čine krivično delo. Zbog njihove laži neko može, na primer, nepravedno da završi u zatvoru ili ga pak izbegne.

Nije izbegavao takve predmete, ali za 20 godina advokatske prakse, sagovornik RTS-a kaže da je imao samo dva u kojima je pokrenut krivični postupak, zbog sumnje da je neko dao lažni iskaz. Umesto odgovora i moguće kazne, oba slučaja završena su zastarevanjem.

"Iskustva mojih kolega su vrlo slična mojima, što će reći da takvih postupaka ima malo. To naravno ne znači da u našim sudovima nema puno lažnog svedočenja. Svedok polaže zakletvu da će o svemu što bude pitan govoriti istinu, da ništa neće prećutati, ali se ne govori u šta se zaklinje. Prema tome, mislim da je onda značaj te zakletve malo manji", kaže Viktor Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije.

Kaže da je često puta bio prisutan kada okrivljeni pita svedoka da se zakune u svoju decu da je istina to što govori.

"To sud uglavnom odbija, ali sam uvek primetio nelagodu i nespremnost svedoka da svoje reči potvrdi jednom takvom izjavom", rekao je Gostiljac.

Protiv koliko ljudi su tužilaštva pokrenula postupak zbog sumnje da su lažno svedočili u krivičnom postupku, ne vodi se posebna evidencija, jer do sada to krivično delo nije prijavljivano u značajnom broju od potencijalno oštećenih lica ili po službenoj dužnosti od nadležnih organa, odgovaraju u Republičkom javnom tužilaštvu.

Međutim, tužioci ne moraju da čekaju bilo čiji signal da bi gonili za to delo. Mogu i samoinicijativno.

"Praktično je vrlo teško dokazati da je neko dao lažan iskaz ako je dosledan u svojoj priči, jer i čak ako se ispostavi da je ta priča neistinita to ne znači da on ne veruje u to što priča, i to je praktično nemoguće dokazati. Jedini praktično siguran dokaz je kada je o istoj stvari neko lice različito svedočilo dva puta", kaže Radovan Lazić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Sudije blage prema onima koji lažu pravosuđe

U proteklih gotovo šest godina, 169 osoba osuđeno je zbog lažnog svedočenja u krivičnom postupku, od ukupno 300 koliko ih je gonjeno, podatak je Vrhovnog kasacionog suda. Iako je po Zakonu zaprećena kazna od tri meseca do osam godina zatvora, većini je izrečena uslovna zatvorska kazna do godinu dana. Na prvi pogled, sudije blage prema onima koji lažu pravosuđe.

"Sankcije, sudske kazne, ne mogu biti blage ili stroge, nego odgovarajuće ili neodgovarajuće. Osuda za krivično delo lažno svedočenje može da bude od značaja i kasnije, to je jedan od razloga, na primer, da se traži vanredno ponavaljanje krivičnog postupka koji je završen", kaže Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Važno je kazniti one koji lažno svedoče, jer se tako šalje poruka, stav je advokata.

"Znamo da u zapadnim zakonodavstvima za krivično delo krivokletsva da su predviđene drakonske kazne, čini mi se da se kod nas laž neguje od malih nogu, pa imamo od škole da se prepisivanje uzima kao pozitivan primer, pa kasnije kroz život naši ljudi vrlo često zaobilaze sistem što se smtra njihovom snalažljivošću, Na kraju krajeva i političari kad lažu, to se smatra politikom", kaže Gostiljac.

Među ključnim motivima za lažno svedočenje su, prema rečima stručnjaka, lična korist, strah, želja da se neko zaštiti ili tereti za ono što nije uradio.