Rubrike hronika i šou-biznis neslavni rekorderi u kršenju Kodeksa novinara

Neslavni šampioni po broju kršenja odredbi Kodeksa novinara su tradicionalno rubrike hronika i šou-biznis. Istraživači Saveta za štampu beleže i da su novinari tih rubrika najčešće posrtali kada je reč o odredbama koje se odnose na istinitost izveštavanja, ali i prava na privatnost.

"Jako je česta pojava otkrivanja podataka poput slagalice – u jednoj vesti se otkrije ime, u drugoj adresa, u trećoj fotografija i kad mi složimo sve te vesti dobijamo sliku o osobi koja je predmet vesti. Poglavlje četiri o novinarskoj odgovornosti to su tačke koje se odnose na pretpostavku nevinosti, objavljivanje neprimerenog sadržaja, kršenje kulture i etike javne reči, ali zaštitu prava i dostojanstva dece, žrtava zločina", navodi Aleksandra Grigorov, novinar.

U razgovoru sa novinarima i urednicima čiji mediji najčešće krše Kodeks novinara obrazloženje je da se vesti pišu po šablonu, a cilj je uglavnom isti.

"Dve vrste obrazloženja dobijamo – urednici kažu da ti tekstovi imaju najviše klikova, dakle to ljudi žele i mi im onda to dajemo, a od novinara dobijamo obrazloženje tipa, pa ne mogu ja da nemam kad svi drugi imaju to, ne mogu u redakciji da se pojavim bez krvavih detalja, izjava komšija, kako plaču na sahrani i svih tih stvari koje smatramo potpuno neprihvatljivim", ističe Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

Na slične prekršaje odnosile su se i žalbe koje stižu Savetu za štampu. Njih je ove godine bilo i dvostruko više nego prethodne godine. Od 131, razmatrana su 94, a od toga 69 odsto žalbi bilo je opravdano.

"Razumemo da su porodice žrtava uglavnom u šoku kada se nešto desi i ne obraćaju pažnju na medijsko pisanje u tim trenucima i nemaju ni tu svest da treba da se požale državnim organima ili Savetu za štampu, ali bismo apelovali na njihove prijatelji, komšije, dalje rođake da im u takvim situacijama pomognu i da jednostavno zaustave takvo pisanje o njima", naglašava Bojan Cvejić, član Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Kada se u medijima pojavi tekst koji krši neko od načela Kodeksa novinara ili povređuje prava pojedinca ili grupe građana, oštećeni mogu da podnesu žalbu tom savetu. Na to u određenim slučajevima imaju pravo i nevladine organizacije, državni organi, ali i sami članovi Saveta.