Koje su informacije od javnog značaja građani najčešće tražili od početka epidemije

Milan Marinović je naveo da su se informacije koje su građani tražili razlikovale u zavisnosti od toga da li su ih tražili tokom vanrednog stanja ili po njegovom završetku.

"U vreme vanrednog stanja najviše su tražili informacije o dostupnosti medicinskih sredstava, respiratorima, zaštitnim maskama, o raspoloživosti kreveta u bolnicama, drugoj medicinskoj opremi i lekovima", rekao je Milan Marinović tokom gostovanja u "Beogradskoj hronici".

Po završetku vanrednog stanja, dodao je Marinović, građane je najviše interesovao broj zaraženih osoba i broj preminulih u gotovo svim gradovima i opštinama u Srbiji.

Govoreći o tome da li su građani dobili odgovore, poverenik Marinović je rekao da su neki zavodi za javno zdravlje pri lokalnim samouprava bili otvoreniji prema tražiocima informacija, kako građanima, tako i novinarima.

"Mogu da kažem da se u Beogradu najteže dolazi do informacija. U Beogradu i nekim velikim gradovima. Obično manje sredine daju informacije", naglasio je Milan Marinović.

Dodao je da su, od ukupnog broja žalbi koje pristignu Povereniku, oko devet odsto žalbi podneli novinari, ali ih je iz oblasti zdravstva, ističe, bilo preko 30 odsto.

"Republičke institucije najzatvorenije prema građanima" 

Istakao je da su, kada je reč o pružanju informacija od javnog značaja građanima, najzatvoreniji republički, državni i drugi organi i organizacije. Objasnio je da u ove organizacije spadaju, između ostalih, ministarstva, javna preduzeća, kao i republički zavodi i fondovi.

"Preko 50 posto žalbi koje nama stignu su žalbe na postupanje ili nepostupanje tih organa", istakao je Marinović.

Kada državne institucije ne pruže informacije od javnog značaja, dužne su da plate kaznu, ali to čine iz javnih sredstava. Marinović je naveo da Poverenik svake godine podnosi izveštaj koji bi trebalo da razmatra Narodna skupština.

"U tom izveštaju je do detalja opisano koji organi, koliko informacija, u kom procentu se izlazi u susret. Nažalost, i prethodni poverenik i ja imamo isti problem, a to je zakon koji treba menjati, zakon koji u vreme kada je donet, pre 15 godina, bio jedan od najmodernijih i najprogresivnijih u svetu", kazao je Marinović.

"Zakon pregazilo vreme" 

Dodao je kako je taj zakon pregazilo vreme, ali je pokazao i neke manjkavosti koje umnogome otežavaju pravo građanima, novinarima i svim drugim tražiocima informacija da dođu do informacije koje ih interesuju.

Marinović je istakao kako su institucije kazne plaćale do 2017. godine, ali da je tada promenjen Zakon o opštem upravnom postupku i da je tada Povereniku dato, kako je naveo, mnogo jače oružje.

"Ne da izriče kaznu u visini od 20.000 do 200.000 kao do tada, maksimalno, nego da izriče kaznu u visini polovine mesečnog prihoda tog organa vlasti koji je uskratio informaciju ili do 10 posto godišnjih prihoda u prethodnoj godini", kazao je Marinović.

Međutim, kako je istakao Marinović, kada je Poverenik tražio od Uprave za poreske prihode koliki su prihodi organa vlasti, oni su rekli da iznos tih ukupnih prihoda nije definisan u Zakonu o budžetu. Naveo je da taj nedostatak može da se reši izmenama zakona.

"Postoji i drugi način da se dođe do informacija, da Poverenik, kada iscrpi sva moguća sredstva, pošalje svoje rešenje kojim je naložio organu da dâ informaciju i rešenje o izvršenju koje sledi posle toga Vladi Republike Srbije koja po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ima obavezu da pruži asistenciju", naveo je Marinović.

Dodao je da otkad postoji insitucija Poverenika za informacije od javnog značaja nije bilo sluha iz Vlade da pruži asistenciju u pružanju informacija.

Marinović je istakao da za informacije koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja i životne sredine važe mnogo kraći rokovi i da je rok za odgovor na te zahteve 48 sati, dok je za ostale kategorije informacije rok za odgovor 15 dana.