Marko je jedina gluvonema osoba sa diplomom u Nišu, san mu je stalni posao i porodica

Marko voli da radi. Smatra da je rad napredak u životu, zadovoljstvo i sreća.

"A i nisam kod kuće, viđam ljude. Moram da istrajem do svog sna, a to je stalan posao i porodica", dodaje.

Do tada živi s majkom u iznajmljenom stanu od porodične penzije i njegovih povremenih poslova.

"Sad je ispunjeniji, zadovoljniji, ima neke planove. Ali četiri meseca ističu i posle toga ne znamo šta ćemo", kaže Markova majka Dragoslava Dimitrijević Gojković.

U niškom Istorijskom arhivu, gde već imaju maksimalan broj radnika i stalno zaposlenu osobu sa invaliditetom, za Marka imaju samo reči hvale. Komunikacija, kažu, nije problem.

Ivana Jovanović, Markova koleginica ima samo lepe reči za njega.

"Pišemo na kompjuteru kad nešto hoćemo da mu objasnimo, a radi brzo, kvalitetno, žustar je".

I Snežana Radović, direktorka Istorijskog arhiva u Nišu hvali Marka.

"Ovako vredan i marljiv radnik je poželjan u svakoj instituciji, pa se nadamo da ćemo naći rešenje da i posle isteka ova četiri meseca Marko postane član našeg kolektiva", ističe Radović.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su 483 osobe sa invaliditetom iz Niša. Bile su i tri više do nedavno kada su zaposlene u Gradskoj upravi.

Dragana Sotirovski, gradonačelnica Niša objašnjava da postoji odluka, shodno zakonu, da bi svaka radna organizacija trebalo da ima zaposlenu osobu sa invaliditetom.

"Praksa je pokazala da mnogi od njih nemaju uopšte uslove da dođu do svog radnog mesta, zato ćemo raditi na tome da arhitektonske barijere otklonimo", naglašava gradonačelnica Niša.

Marko se nada i da bi obrada arhivske građe mogla da postane njegov stalni posao.