Vikendice ponovo u modi, nedostaje infrastruktura

U vreme epidemije retko ko se odlučuje na velike kupovine. Tako je promet nekretnina za prvih šest meseci pao 14 odsto. Međutim, dok su se stanovi manje kupovali, posle više godina je povećana prodaja vikendica i to 40 odsto.

Bilo da su nezavršene, neuknjižene, skupe ili jeftine, čak i one koje su godinama čekale kupca u oglasima – ovog leta su prodate. Najjeftinija je bila vikendica u Zrenjaninu za koju je novi vlasnik platio hiljadu evra, a najskuplja na Zlatiboru – 250.000 evra.

"Bilo je dosta ljudi, recimo koji su imali ideju da neki novac koji im je stajao – nigde nisam putovao, nisam išao na godišnji, cela ova situacija koja je bila takva kakva je, uložiću u kuću i to će mi biti dugoročna investicija", objašnjava agent za promet nepokretnosti Biljana Jovović.

Najviše vikendica prodato je u Vojvodini i okolini Beograda.

"Tu postoji jedan problem, a to je da u vikend naseljima u tim zonama gde ljudi mogu da kupe kuću za neku povoljnu cenu uglavnom nema infrastrukture. Znači većina takvih vikend naselja ima problem sa vodovodom, sa saobraćajnom mrežom, sa školama... Ne znači da bi to bilo masovno, ali da bi se taj trend održao trajno, u tim zonama mora da se izgradi infrastruktura", smatra Nenad Đorđević iz Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti PKS.

Porasla je i tražnja za zemljištem za gradnju novih luksuznih naselja.

"Čak postoji trend da stvaranja naselja novih koji će biti nova vikend naselja u okolini Beograda, gde će ljudi koji sada gledaju da kupe vikendice živeti i raditi najčešće. Mi smo jedna od poslednjih zemalja gde predgrađa dolaze u fokus. U dobrom delu razvijenijih zemalja bogati ljudi već žive u predgrađima", objašnjava Nebojša Nešovanović iz Međunarodne konsultantska kuća za nekretnine CBRE.

I dok je kupoprodaja vikendica u vreme koronavirusa procvetala, istovremeno je promet kuća smanjen 11 odsto.