Kako Srbi razumeju poruke iz Knina, rasprava Dačića i Pupovca u emisiji OKO

U žustroj raspravi o obeležavanju godišnjice operacije "Oluja" i odlasku Borisa Miloševića u Knin u emisiji OKO, Ivica Dačić je rekao da to nije bilo potrebno srpskom narodu nego Hrvatskoj i upitao je šta su Srbi time dobili. Milorad Pupovac je odgovorio da često sluša kako se Srbima u Hrvatskoj dele lekcije i ukazao da se danas u Kninu govorilo i o srpskim stradanjima, što smatra samo prvim korakom.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, govoreći o odlasku Borisa Miloševića u Knin, ukazao je da predsednik Hrvatske Zoran Milanović danas rekao da je u Kninu bila proslava, a ne komemoracija.

"Bez želje za upotrebom teških reči, mislim da je potrebno dobro promisliti o ovim pitanjima koja se tiču srpskog naroda u celini. I te važne odluke se ne donose na takav način da je reč o stavovima pojedinca ili stranke", naveo je Dačić.

Upitao je šta su Srbi tamo slavili, šta su dobili i šta će dobiti?

"Da li su Hrvati izmenili vokabular? Jesu li rekli da je bilo etničko čišćenje? Nisu. Niti će reći. Time se pokušalo srušiti srpsko jedinstvo. Jer, ako Srbi misle drugačije, onda takva važna odluka nije smela na takav način da se donese", rekao je Dačić.

Navodi da je rečeno da se to radi u interesu Srba.

"Ako Srbi treba da i idu na proslavu 'Oluje' da bi im se uvela struja, u kakvoj mi to zemlji živimo", pitao je Dačić. 

Smatra da dolazak Miloševića u Knin nije bio potreban srpskom narodu nego Hrvatskoj.

"Mene zovu predstavnici zemalja koje smo godinama ubeđivali da ne idu na proslavu 'Oluje' i kažu – kako sada mi da ne idemo, a predstavnik Srba dolazi?", rekao je ministar Dačić.

Koliko je Srba danas u Kninu 

Naveo je da Hrvati žele kliše, da se Beograd osuđuje zbog odnosa prema Srbima u Hrvatskoj.

"Poruke koje su se čule danas nisu bile drugačije nego prethodnih godina", naveo je Dačić.

Upitao je ko je danas gradonačelnik Knina i koliko Srba živi tamo. Ukazao je na situaciju u Glini, kako i na to da u Smiljanu više nema nijednog Srbina.

"Da li mi Srbi smatramo da je to bilo etnično čišćenje? Nema šta ja da smatram. To je popis stanovništva. Koliko se Srba posle vratilo?", rekao je Dačić.

Upitao je i da li Srbi obeležavaju "Oluju" kao etničko čišćenje, ili učestvuju na proslavi, i dodao da je u tome razlika.

Odgovarajući na pitanje da li gest odlaska srpskog predstavnika u Knin može dovesti do toga da prestanu da se razbijaju table, Dačić je pitao u čemu će oni da naprave prekretnicu.

Koja prava da dobiju Srbi u 21. veku, upitao je Dačić misleći na struju. "O čemu pričamo, to je njihova obaveza", istakao je Dačić.

Podsetio je da je Kolinda Grabar Kitarović sa Vučićem o tome pričala i da je Žigmanov bio kod Vučića. "Sve drugo što je trebalo da urade, nikom ništa", rekao je Dačić.

"Ako treba da učestvujemo u slavljenju 'Oluje' da bi uveli struju u selo, da li će sada da procesuiraju ratne zločince, sve je to moglo da se desi na osnovu političkog dogovora sa vladajućem strankom", smatra Dačić i dodaje da je besmisleno nadati se. 

Pupovac: Boris Milošević ništa nije slavio 

Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac odgovorio je, gostujući u emisiji Oko, da ga ljudi vrlo često pitaju kako se oseća u različitim prilikama i da on retko odgovara na takva pitanja jer zna šta je njegova služba i misija za koju se opredelio.

Pupovac je rekao da je posvećen onome kroz šta su prolazili Srbi u Hrvatskoj, ali i na prostoru cele Jugoslavije.

"I kada slušam kako nam se dele lekcije ko što su nam znali deliti u različitim razdobljima, a posebno devedesetih, kad smo govorili da se to neće dobro završiti, da se politike koje je vodio srpski narod tada neće dobro završiti i da će se sručiti najpre na Srbe u Hrvatskoj, neko bi hteo sve to ponovo da sruči na ljude protiv Borisa Miloševića", rekao je Pupovac.

Upitao je zašto se Srbima koji su izbegli nije pružio izbor i zašto im se otežava povratak.

"Znam kroz šta Srbija prolazi i kroz koje se muke bori. Nikome ne popujemo odavde. Mi se ovde pokušavamo izboriti 2011-2012, kada je zlo uhvatilo maha, a neki ljudi u Srbiji su imali dobre veze sa tim zlom. Ja nisam imao", rekao je Pupovac.

Naveo je da se oni bore zato što imaju svoje mesto u političkom životu Hrvatske, da sve ono što nose kao teret bude rasvetljeno, da se zločini kazne i priznaju, da se održe komemoracije i da ljudi mogu da žive dostojanstveno u svojim sredinama.

"Komemorativne prakse sećanja i obeležavanje moraju se odmaknuti od rata i proizvođenja rata svakodnevnog. To bi moja preporuka bila i hrvatskoj i srpskoj politici. Sećanje da, komemoracija da, ali ne ratovanje ni sećanjem ni komemoracijom", naveo je Pupovac.

Prvi korak na kome se ne sme stati

Dodaje da je prvi put razgovarano o tome šta se dogodilo, kakve su srpske žrtve i stradanja i šta se očekuje.

"Napravljen je prvi korak. Na njemu se ne sme stati. Ovo je kao testo koje ste umesili i koje se još treba mesiti", naveo je Pupovac.

Rekao je da Boris Milošević danas ništa "nije slavio ni legitimizirao".

"Legitimizirali su oni koji našim ljudima nisu ostavili mogućnost izbora", naveo je Pupovac i rekao da njihovo satanizovanje po medijima predstavlja najgori odnos koji postoji.

Navodi da bi trebalo priznati i čuti, bez obzira na to da li je rečeno sve što je neko očekivao, da je danas u Kninu rečeno nešto što toliko dugo nije niko govorio na tom mestu i da se odmaklo od ratne retorike koliko je moguće i da bi on voleo da se to nastavi.

"Ako je napravljena greška, mi znamo da ćemo je platiti. A šta ako nismo napravili grešku, hoće li nam neko reći – izvinite, braćo", upitao je Pupovac.

Pupovac je rekao da ne potcenjuje ništa što je napravljeno sa srpske strane, ali da je neophodno da se zakopaju rovovi u poslednjih deset godina. 

"Da postoji dan kada su Srbija i Hrvatska poptisale važan sporazum za hrvatsko-srpske odnose i da se zemlje vrate da grade, da se vrate na smirivanje odnosa", kaže Pupovac.

"Ja mislim da je u međusobnoj komunikaciji najbolje da nastavimo razgovore sa partnerima u Hrvatskoj da se narativi menjaju, da se stvara govor koji neće vređati uspomene i mogućnost ozbiljnog pomirenja između Srbije i Hrvatske", rekao je Pupovac.

Različite reakcije na potez Miloševića 

Sociolog Petar Lađević je rekao da ima razumevanja za odlazak Borisa Miloševića u Knin i da to smatra nečim što je autonomna odluka srpskih organizacija u Hrvatskoj.

Rekao je da oni razmišljaju o tome šta je u njihovom najboljem interesu, da bi ostvarili njihova prava i onaj deo zadovoljenja potreba srpskog stanovništva, da bi se o srpskim žrtvama konačno govorilo da punim pijetetom.

Kaže i da u poslednjim godinama dijalog postoji, i da kada je reč o manjinskoj politici, onaj ko želi da bude uspešan, mora da sarađuje s vlastima. 

Istoričar Mile Bjelajac, s druge strane, smatra da Miloševiću nije bilo mesto u Kninu jer tamo nije bila komemoracija nego proslava.

Navodi da je on lično, ali i kao istoričar, često govorio da "Oluja" nije bila potrebna, osim zbog cilja da se Srbi proteraju.

"Mi istoričari pamtimo duže ili imamo dublje čitalačko iskustvo i gledamo različite sudbine pomirenja na Balkanu, pratimo šta su trendovi koji su dovodili mir u opasnost. Pratimo proizvodnju svesti koja će dovesti kroz masovne frustracije do onoga što niko ne bi želeo", kaže Bjelajac.

Prema njegovim rečima, problem je kako napraviti neku vrstu zajedničke istorije za ovaj prostor koja se neće dopadati svima, ali da se može kvalitetno nadići ono što imamo danas – kao lomljenje ćiriličnih tabli – a to je izraz opšte frustracije, "ta zastava nezavisnosti nije donela ono čemu su se nadali".

четвртак, 21. новембар 2024.
° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње