Zašto se za malinu iz Igrišta plaća više

Jevremovići iz Kuršumlijskog sela Igrišta u malinjaku na 30 ari, ubrali su više od sedam tona organske maline, koja je ove godine rekordno rodila.

"Ove godine stvarno je bio odličan prinos. Kvalitet je odličan. Prvenstveno mogu da kažem, da je to prosto zato što je tu prirodno stanište, jer vi svud kad krenete tu po tim šumskim putevima, ima da nađete divlju malinu koja je izuzetno rodila", kaže Radica Jevremović iz Igrišta kod Kuršumlije.

"Prihranu radimo koprivom, stajskim đubrivom koga u proleće zaoravamo, radimo košenje, plevljenje, mahom se ručno radi", dodaje Rade Jevremović.

Ovdašnji gorštaci shvatili su da im je priroda dala sve što im je potrebno da proizvedu malinu bez upotrebe pesticida, koja na tržištu ima veću cenu.

"Malinu iz Igrišta otkupljivači plaćaju trista dinara i kompletan ovogodišnji rod izvoze na inostrano tržište", kaže Dragiša Stojanović. 

Jedini problem predstavlja radna snaga za berbu ove maline, koja u kratkom roku, po visokoj temperaturi mora dospeti do hladnjače. "Vrućina jeste, teško nije, kad ovako lepo rodi i gazda lepo uradi, što je teško. Ko voli da radi, ko hoće da radi može da zaradi do tri hiljade", kaže Dragica Simonović iz Kuršumlije.

"Na našim prostorima je u najvećem procentu je organska malina, sve ono što treba za nas kao proizvođače, za ljude koji se bave sa tim, od sistema za navodnjavanje, sadnog materijala, mašina potrebnih za obradu, sve to ide po našem programu. Ljudi mogu da konkurišu", navodi Jovica Đinović iz poljoprivredne stručna služba Opštine Kuršumlija. 

Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje.

U planinskim selima Kuršumlije na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se maline na organski način, čiji je plasman, zahvaljujući ugovorima sa ino partnerima unapred obezbeđen.