Ko su bili "slovenski apostoli"

Taj dan je praznik u čitavom slovenskom svetu, a odlukom Vlade Republike Srbije od prošle godine i naš državni praznik. U Beogradu je obeležen polaganjem venaca na spomenik Ćirila i Metodija, a u Bajinoj Bašti manifestacijom "Ćirilična baština".

Dušan Mišić, čiji su radovi otvorili manifestaciju prve kaligrafske poteze prenosi i najmlađima.

Uz prve znakove ispisane perom neizostavna je priča o Miroslavljevom jevanđelju, da shvate koliku mi kulturu posedujemo i kakvo pisano blago i nasleđe imamo iz srednjeg veka i ranije, naglašava Mišić.

"Ćirilična baština" pokazuje i kako je moguće spojiti moderno i tradiciju u školskoj nastavi.

Anđelka Petrović, magistar nauke o književnosti, kaže da su primenili savremene informacione tehnologije na obradu lekcije u vezi sa Ćirilom i Metodijem i počecima slovenske pismenosti, odnosno stvaranja ćiriličnog pisma.

"Na Vikipediji je kreirana stranica posvećena narodnoj epskoj pesmi Početak bune protiv dahija i insistirali smo da bude ćirilična stranica", ističe Petrovićeva.

Dan slovenske pismenosti obeležava se u celom svetu, a procena je da slovenske jezike govori više od tri stotine miliona ljudi.

Književnica Ljubica Arsić kaže da Sloveni imaju "neku vrstu tananosti", sudeći po književnosti, muzici, slikarstvu.

"Imaju neku iracionalnost koja je nepredvidljiva, ali umetnosti potrebna, i imaju neku finu senzibilnost koju možda drugi narodi na taj način ne ispoljavaju", kaže Arsićeva. 

Položeni venci na spomenik Ćirilu i Metodiju 

U Beogradu vence na spomenik Ćirila i Metodija položili su predstavnici ambasada Rusije, Belorusije, Slovačke, Bugarske, Hrvatske, Češke, Severne Makedonije, Slovenije, Poljske, Udruženje književnika Srbije i Skupština grada Beograda.

"Zbog značaja koji su ostavili u slovenskoj kulturi dobro je da i Srbija obeležava ovaj praznik. Ćirilo i Metodije se slave u celom slvoenskom svetu i današnja slika ambasadora svih slovenskh zemalja je impozantna", kaže Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada Beograda.

Ćirilo i Metodije ostali su upamćeni kao "slovenski apostoli", koji su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena. Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga postavili su temelje slovenske pismenosti.