U Srbiji se od plućne hipertenzije leči 350 ljudi

Danas je Svetski dan borbe protiv plućne hipertenzije. Kardiolog dr Arsen Ristić iz Kliničkog centra Srbije rekao je za RTS da je to sindrom povišenog pritiska u plućnoj cirkulaciji iza kog može da stoji čitav niz bolesti koje su grupisane u nekoliko kategorija.

Veoma je važno da se ova bolesti prepozna u nespecifičnim tegobama koje imaju ovi pacijenti: Pojačano zamaranje, gušenje prilikom napora, kroz vreme se sve lošije podnosi čak i manji nivo fizičkog opterećenja. To je stanje koje opterećuje desnu polovinu srca i izazčiva srčanu slabost.

"Važno je na vreme prepoznati plućnu hipertenziju jer adekvatna terapija ovih bolesnika ne samo da popravlja kvalitet života već višestruko popravlja dužinu njihovog života", naglasio je dr Ristić. 

Bolest se najčešće prepoznaje u trećoj ili četvrtoj deceniji života ali kada će se ona pojaviti zavisi šta stoji u pozadini bolesti. Neki put se ovo stanje desi kod ljudi koji imaju urođene srčane mane gde pedijatri uvode terapiju još u dečijem uzrastu. 

Nekada je plućna hipertenzija primarna bolest plućne cirkulacije kada su sami krvni sudovi u plućima uzrok. Što se bolest ranije prepozna to je terapija efikasnija. 

Dva leka na listi RFZO

U Srbiji je u poslednjih 15 godina mnogo toga urađeno da prepoznavanje i terapija protiv ove bolesti budu na nivou onoga što je dostupno u svetu. Trenutno je za naše bolesnike dostupno sve ono što je registrovano u EU i SAD. Dva leka su na listi RFZO.

Pacijenti počinju lečenje kombinacijom ova dva leka što je svetski standard. Oni teži pacijenti kojima je potrebna trojna komabinacija lekova dobijaju je preko komisije za retke bolesti, naglašava dr Ristić.

Hronični plućni bolesnici, srčani bolesnici sa dijabetesom, povišenim pritiskom su pod rizikom za komplkacije izazvane kovidom 19. "Imali smo sreće i nismo imali pacijente sa plućnom hipertenzijom pozitivne na koronavirus. Naši bolesnici znaju koliko je važno da poštuju preporuke lekara", kaže dr Arsen Ristić.