Žene u kućama sa nasilnicima, teško im da pozovu policiju

Zabeleženo je skoro 50 odsto manje zvaničnih prijava nasilja nad ženama i decom policiji, ali je bilo više poziva nego inače putem SOS telefona i nevladinim organizacijama.

Multisektorski sastanak "Nasilje nad ženama i devojčicama u vreme epidemije virusa kovid 19" vodila je predsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja je rekla da je za vreme epidemije koronavirusa u celom svetu došlo do porasta nasilja.

"Prosek rasta nasilja u svetu je oko 30 odsto. Mi, ono što za sada možemo da ispratimo po podacima, imamo od tri do pet puta više poziva na SOS telefone i nevladinim organizacijama koje se bave pomoći ženama i devojčima u ovim situacijama", rekla je Mihajlovićeva.

Navela je da je sastanak organizovan kako bi se poslalo nekoliko poruka, a prva je da žene i devojčice nisu same.

"Ono što primećujemo iz prakse je da, bez obzira na naše zakone iz ove oblasti koji su zaista dobri i primenjuju se, mi u ovom periodu epidemije imamo manje prijavljivanja nasilja nad ženama i devojčicama policiji, a mnogo više putem SOS telefona ili nevladinom sektoru", rekla je Mihajlovićeva.

Razlog za to je, kaže, što su žene sada zajedno sa nasilnicima u kućama i teško im je da pozovu policiju i prijave nasilje, te im poručila da nisu same i da prijave nasilje.

Takođe, sve one koji ne trpe nasilje, a videli su ili znaju da se oko njih nasilje dešava Mihajlović je pozvala da nasilje prijave jer je to, kako je istakla, jedini ispravan put.

"Što se tiče države i zajedničkog rada sa partnerima, nevladinim sektorom, Sigurnim kućama mi ćemo to nastaviti da radimo, ali ostaje onaj jedan korak šta da učinimo da žene budu sada, u ovoj situaciji, ohrabrene da prijave nasilje", rekla je Mihajlović.

Inicijativa da se prijave vrše onlajn 

Kako je dodala, na sastanku će možda biti pokrenuta inicijativa da se nasilje prijavljuje i onlajn putem.

"Da vidimo da li, pored toga što neko zove telefonom policiju da bi prijavio nasilje, postoji mogućnost da se nasilje prijavljuje i onlajn", rekla je Mihajlović.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost istakla je da postoji različit odnos u podacima, navodeći da sa jedne strane od početka proglašenja vanrednog stanja ni u jednoj Sigurnoj kući u Srbiji, osim onoj u Jagodini, nema povećanja broja žena i da je, prema podacima iz policije, manje zvaničnih prijava nasilja nad ženama i decom, dok sa druge strane podaci kada je reč o SOS telefonima pokazuju da imamo više prijava nasilja nego što je bilo pre epidemije.

Jedna žena ubijena u porodičnom nasilju tokom vanrednog stanja

Direktor policije Vladimir Rebić je rekao da je u Srbiji od početka epidemije za skoro 50 odsto odsto manje prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama, navodeći da sistem funkcioniše identično kao i pre uspostavljanja vanrednog stanja, odnosno da ne postoji nikakva izmena u proceduri rada nadležnih državnih organa, te da i dalje 24 sata funkcionišu telefoni za prijavu nasilja.

On je naveo da je značajno smanjen broj žena koje su tokom vanrednog stanja izgubile život u nasilju.

"U periodu vanrednog stanja jedna žena je izgubila život, dok je u istom periodu prošle godine pet žena ubijeno", rekao je Rebić.

Žene mogu da odu da prijave nasilje u vreme policijskog časa.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio je rekao da je ovo važan sastanak kojim se šalje poruka svim devojčicama i ženama da uprkos teškoj situaciji u kojoj se nalazimo postoji pažnja usmerena ka njima.

"Ova epidemija nije jedina opasnost sa kojom se suočavaju u svom svakodnevnom životu. Postoje mere koje se sprovode u ovoj situaciji i to su mere koje za cilj imaju da smanje rizik izloženosti devojčica i žena nasilju i važno je da znaju da ih slušamo", rekao je on.

Naveo je da su one zaštićene i da neće biti kažnjene ako odu da prijave nasilje u vreme policijskog časa.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob je rekla da su UN vrlo rano prepoznale povećan rizik od nasilja nad ženama, te da su vrlo rano izdali smernice po tom pitanju.