Nemojte da vaše dete doživi "toksični stres", budite mu oslonac

Razvoj dece u prve tri godine života je najvažniji jer se mozak tada razvija najvećom brzinom. To je dinamičan proces, veoma intenzivan i postoje razlike u razvoju svakog deteta, rekla je u Jutarnjem programu RTS-a dr Aleksandra Stojadinović.

Zbog toga je važno da se razvoj prati. Najveću mogućnost da razvoj prate imaju roditelji, ali značajnu pomoć im tu pružaju i njihovi izabrani pedijatri jer oni mogu da procene da li dete ima tipičan razvoj ili ima nekakva odstupanja u razvoju.

U tome im pomaže jedan instrument koji se postepeno uvodi uz pomoć Unucefa u domove zdravlja u Srbiji - "Uzrast i razvoj deteta".

Kroz niz pitanja na koje roditelji odgovaraju pedijatar dobije informaciju o tome kako se dete razvija i da li je razvoj u skladu sa tipičnim razvojem ili je potrebno da im da neki savet ili da jednostavno samo nastavi praćenje.

Što se tiče ove situacije, pandemija je nešto što nas je zadesilo, ali razvoj dece ne može da čeka, ističe doktorka. On se svakako događa zajedno sa pandemijom i potrebno je da pratimo i da postižemo indiviudalni razvoj svakog deteta i u ovoj situaciji.

Objasnite šta se događa 

Ono što je izvesno je da se deca starosti do tri godine isuviše mala da bi razumeli šta je virus, šta je pandemija, vandredno stanje ali im je svakako jasno da se dešava nešto neuobčajeno.

"U skladu sa njihovim uzrastom treba im reći da postoji jedna bolest koja vlada među nama, da svako može da oboli i da zbog toga moramo da budemo posebno oprezni. Ne treba da se boje, jer njima ne može da se dogodi ništa strašno ali zbog sebe i zbog svih drugih moramo da pazimo i da sprovodimo određene mere", savetuje pedijatar Aleksandra Stojadinović.

Rečnik kojima ćete ovo objasniti detetu mora bit prilagođen uzrastu - svaki roditelj treba da nađe način i jednostavno da objasni detetu šta se dešava.

Dve vrste stresa

Često se ovh dana pominje toksični stres. Doktorka Stojadinović objasnila je kako da napravimo razliku između toksičnog i običnog stresa.

"Stres je reakcija našeg organizma na situacije koje procenjujemo kao značajne ili opasne i sastavni je deo života. Tokom stresa naš oranizam reaguje tako što se ubrzava srčani rad, poraste pritisak, dolazi do napinjanja mišića, luče se hormoni koji organzam čine spremnijim da uradimo nešto odnosno suočimo sa tom opasnošću", navodi dr Stojadinović.

Običan stres može da bude intezivan ali je reakcija kratkotrajna i deca je prevazilaze uz pomoć odrasle osobe koja je njima značajna. Takav stres nije štetan i pomaže da deca sazrevaju.

"Kod toksičnog stresa kada je dugotrajan i kada dete nema odgovarajuću podršku onda on utiče na razvoj mozga i sistem reagovanja na stres i može da ostavi posledice na zdravlje. Zato je važno da roditelji imaju snage da se posvete svom detetu i da mu budu oslonac i podrška", savetuje doktorka Aleksandra Stojadinović.