Priča o tri stabla koja vekovima nose utehu

Dok su rasla, tri stabla su maštala i molila se: prvo da bude kovčeg za blago, drugo da bude deo moćnog broda koji će prevoziti careve, a treće da bude najviše na brdu - da ga ljudi gledaju i misle kako je i Bogu blisko, da bude najvažnije stablo svih vremena.

Godine su prošle, stabla narasla, a kada su ih drvoseče posekle, od prvog su napravljene jasle.

Drugo je poslužilo za ribarski čamac, a treće istrugano u grede, ostavljeno u mraku neke šupe.

I stabla su zaboravila svoje snove, ali jednoga dana, čovek i žena dođoše do staje. Tu se žena porodi i dete staviše u jasle napravljene od prvog stabla, i ono oseti da je kolevka najvažnijem blagu svih vremena.

Trideset godina kasnije, u ribarskom brodu, napravljenom od drugog stabla, jedan čovek je, samo jednom rečju, zaustavio oluju, i stablo je znalo da prevozi cara nad carevima, i da je i njegova želja ispunjena.

Tri godine posle ove oluje, neki ljudi od greda trećeg stabla napraviše krst, i uz podsmeh ga natovariše na leđa čoveku. Tukli su ga i rugali mu se, dok su ga vodili ulicama grada, a na bregu ga razapeše na taj krst. Bilo je to u petak.

A kada je svanula nedelja, stablo od koga je krst načinjen shvatilo je da će zauvek biti blizu Gospodu, i da će sve poglede ljudi usmeravati ka nebesima. Da je najznačajnije stablo svih vremena.

I kada se čini da nije sve onako kako želimo, ne znači da naše molitve neće biti uslišene. Narod kaže - u veri su i darovi - a božja promisao uvek najbolja, pa priča o tri stabla traje i nosi utehu vekovima.