Zgrada u Karađorđevom parku postaje Zadužbina Mome Kapora

Povodom obeležavanja deset godina od smrti pisca i slikara, u prepunoj Svečanoj sali Gradske opštine Vračar, Vesić je najavio da će se u realizaciju osnivanja zadužbine krenuti već 15. marta.

"Razlog zbog kojeg sam večeras ovde je taj da bih najavio zadužbinu Mome Kapora. Postoji zgrada koju koristi Gradsko zelenilo u Karađorđevom parku. Danas sam potpisao rešenje o iseljavanju Gradskog zelenila i oni su dobili drugi prostor. Mi ćemo 15, marta preuzeti taj objekat kao Grad Beograd i uraditi projekat rekonstrukcije te zgradice, gde će biti zadužbina Mome Kapora", kazao je Vesić.

Prema njegovim rečima, ne postoji bolje mesto za to, jer je Momo Kapor na Vračaru živeo i proveo veći deo života.

"Namena tog prostora, nakon rekonstrukcije je za održavanje izložba i književnih večeri. Sve ono što bi Kapor radio danas, da je sa nama. To će biti mesto gde će mladi pisci, slikari i umetnici moći da izlažu i da pokažu šta znaju", dodao je Vesić.

Kako kaže, nije u pitanju ni velika zgrada, pa samim tim ni investicija.

"Grad za to neće izdvojiti velike pare. Sve to može da se uradi, jer je Momo Kapor to zaslužio", istakao je Vesić.

Promociji knjige su prisustvovali i o Mominom radu govorili i njegovi prijatelji Rada Đuričin, Vjera Mujović, Marina Rajević Savić, Mirjana Bobić Mojsilović, Aleksandar Đuričić, Tanja Bošković i drugi. Tokom promocije posetioci su imali priliku da pogledaju i film o Momi Kaporu autorke Tanje Peternek Aleksić.

"Protagonista beogradske pripovedačke škole" 

Slikar i pisac Momo Kapor bio je jedan od najcenjenijih protagonista beogradske pripovedačke škole.

Po obrazovanju akademski slikar, završio je beogradsku Likovnu akademiju u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića, a u književni život glavnog grada ušao je početkom šezdesetih godina prošlog veka.

Od tada je objavio više od pedeset knjiga, a osim romana i priča pisao je i drame, putopise, esejističku prozu i bavio se ilustracijom. Njegove knjige su prevedene na mnoge svetske jezike. Provincijalac, Foliranti, Beleške jedne Ane, Una, Zelena čoja Montenegra, Halo-Beograd, Dosije Šlomović, Konte, Magija Beograda, Putopis kroz biografiju, Od istog pisca, Uspomene jednog crtača i mnoge druge bile su na listama bestselera, a neke su još na njima.

Bio je dugogodišnji novinar-kolumnista vodećih beogradskih listova. Njegov opus upotpunjuje dvadesetak izvedenih radio, TV i pozorišnih drama, kao i nekoliko filmskih scenarija.

Po njegovim knjigama snimljeno je nekoliko igranih filmova, a i sam je bio scenarista mnogih filmskih i televizijskih projekata.

Tokom života potvrdio je svoje pripadanje srpskom književnom korpusu i bio je dragoceni hroničar zbivanja koja su pratila njegov narod. Bio je redovni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.