Šta se sve može čuvati u sefovima banaka

Sefove banke drže pod 24-časovnim nadzorom sigurnosnih kamera. Ipak, mnogi bankari o njima ne bi govorili pred kamerom. Iako nema pravila kada se sefovi najviše traže, kažu, mnogi klijenti svoje dragocenosti u njima ostavljaju u vreme praznika i putovanja.

"Banka iznajmljivanjem sefova, u stvari, preprodaje svoje bezbednosne sisteme. Mi sa korišćenjem sefova kupujemo manju brigu o tome da li ćemo ostati bez nekih dragocenosti", navodi Dušan Uzelac sa finansijskog portala "Kamatica".

Izvršna direktorka za stanovništvo Komercijalne banke Jelena Ivanović ističe da se u sefu uglavnom čuvaju dragocenosti, vrednosni papiri i drugi predmeti koji su od značaja.

Ali ne i novac, jer to banke ne preporučuju. Čak i zabranjuju. I ta lista zabrana nije kratka.

Sefovi su najstrože čuvani delovi u svakoj banci, a strogi su i uslovi koje definišu banka i klijent šta u njima ne sme da se čuva. To su eksplozivne naprave, bilo šta što bi moglo da izazove požar, ugrozi zaposlene u banci ili samu banku.

U ugovoru piše i da u sefu ne treba držati tečnost, kvarljivu robu. Međutim, šta se čuva u sigurnoj kutiji, zna samo onaj ko je iznajmljuje.

"Banka nema pravo uvida u sadržaj sefa, to pravo pripada isključivo korisniku. Nema pravo na posedovanje duplih ključeva", naglašava Ivanovićeva.

Ako nema ključ, ni evidenciju šta se čuva – pitanje je šta se dogodi kada klijent prijavi da je nešto nestalo iz sefa.

"Vrlo je kompleksna procedura, jer se svodi na dokazivanje da vi niste odgovorni za to, da je neko drugi to uradio, to se svodi na pregledanje snimaka i proveru bezbednosnih procedura same banke. Teško je dokazati i vrednost toga što držite unutra", kaže Uzelac.

Lakše je pre iznajmljivanja proveriti šta tačno u ugovoru sa bankom piše. Pljačke sefova u Srbiji nisu česte. Najpoznatija se dogodila 2014, kada je iz sefova jedne banke ukradeno više od 100.000 evra.