Sećanje na žrtve Aušvica nema ko da plati?

Milan Koljanin objašnjava da je, nakon uklanjanja stalne postavke 2009. godine, te nakon niza sastanaka eksperata iz svih nekadašnjih republika bivše SFRJ, a pod pokroviteljstvom Uneska, usvojen koncept nove stalne postavke, ali da ona do danas nije realizovana.

Kako saznajemo u Ministarstvu kulture, problem je finansiranje nove postavke, jer dogovor o tome ko će, kako i koliko da plati tu postavku, odnosno renoviranje paviljona u muzeju "Aušvic-Birkenau", gde je inače bila stalna postavka SFRJ, još nije postignut.

Koljanin podseća da je 1960. godine, kada su države, iz kojih su internirani zarobljenici u Aušvic, dobile paviljone u Memorijalnom centru Aušvica, urađena prva stalna postavka SFRJ u Bloku 17, u kojem su bili zatočeni Jugosloveni.

On objašnjava da je izložba o jugoslovenskim logorašima imala obeležja vremena u kojem je nastala, te da su tu bili izloženi predmeti logoraša, po neka dopisnica, ali i podaci o narodno-oslobodilačkoj borbi i antifašističkom pokretu, kao i podaci o ubijenim stradalnicima u logorima na područiju Jugoslavije, pre svega u Jasenovcu.

Koljanin kaže da je ta stalna postavka doživela tragičnu sudbinu zemlje čije žrtve je u Drugom svetskom ratu predstavljala i da je o njoj posle 1991. godine sve je manje vođeno računa.

"Posle raspada SFRJ, novonastale države su i u muzeološkom smislu želele da predstave svoju državnost kroz sopstvene stalne postavke. Konačno Hrvatska je poslala zahtev direkciji Muzej Aušvic da se ukine stalna postavka SFRJ, kako su naveli, zbog neistinitog predstavljanja narodno-oslobodilačke borbe. Hrvatska je želela novu legitimaciju i u tom muzeju u kojem nije bilo mnogo mesta za partizanski pokret. Postavka je uklonjena 2009. godine", podseća Koljanin.

Koljanin, inače, jedan od autora izložbe "Poslednje odredište Aušvic", koja je organizovana pre dve godine povodom 70. godišnjice oslobođenja logora, kaže, da je posle uklanjanja stalne postavke SFRJ u Aušvicu, Srbija nekoliko puta pokretala inicijativu za organizovanje nove zajedničke postavke i da je tim povodom 2011. godine održan prvi sastanak eksperata iz svih nekadašnjih republika bivše SFRJ.

"Zaključeno je da se uredi nova stalna postavka u skladu sa istorijskim faktima iz Drugog svetskog rata. Posle niza sastanaka i usvajanja koncepta izložbe sve je ostalo na dogovorima bez realizacije zbog pitanja finansija", navodi Koljanin.

I u Ministarstvo kulture Republike Srbije rečeno je Tanjugu da je već na prvom konsultativnom sastanaku predstavnika svih bivših jugoslovenskih republika o statusu izložbenog prostora bivše SFRJ u Državnom muzeju "Aušvic-Birkenau" preovladalo mišljenje da prostor od 700 kvadrata u paviljonu 17 ne treba deliti među novonastalim državama, već da se pripremi zajednička stalna postavka.

Formirana je radna grupa koja je do sada održala pod pokroviteljstvom Uneska sastanke u Beogradu i Sarajevu (2012), Skoplju i Aušvic-Birkenau (2013), Zagrebu (2014) i Ljubljani (2015), a na kojima je dogovoren koji će biti glavni sadržaj izložbe, a planirano je da on bude podeljen na četiri teme: "Vreme i prostor", "Žrtve", "Počinioci" i "Otpor".

Na poslednjem sastanku 27. maja 2015. godine u Ljubljani, saznajemo u Ministarstvu, razgovaralo se o renoviranju i transformaciji Paviljona 17 u Aušvicu, čiji bi okvirni troškovi, po proceni Austrijskog Nacionalnog fonda za žrtve nacional-socijalizma, iznosili oko 1,5 do 2 miliona evra.

Srbija je predložila da se troškovi renoviranja podele na šest jednakih delova, između šest bivših jugoslovenskih republika. Ali , dogovor još nije postignut.

Zbog toga se, kako saznajemo, Srbija za pomoć u realizovanju ovog projekta obratila Evropskom parlamentu, tačnije Komitetu za kulturu i obrazovanje.

Pismo s molbom za pomoć ovih dana bi dana trebalo da potpišu svi ministri nadležni za poslove kulture u bivšim SFRJ republikama, nakon čega će to pismo kao zajednička inicijativa biti upućeno Evropskom parlamentu.

Svi predmeti se čuvaju u Muzeju istorije Jugoslavije 

Prilikom uklanjanja jugoslovenske postavke, koju je, na zahtev Državnog muzeja "Aušvic - Birkenau", organizovalo Ministarstvo kulture Srbije u saradnji s Muzejom istorije Jugoslavije 2008. godine, svi uklonjeni predmeti, ali i umetnički, smešteni su u muzejski depo.

Skulpturalna grupa "Apel", autorke Vide Jocić, skulptura u brozni Nandora Glida, "Istorija rata", reljef u metalu Frane Delale, "Memorijalni kamen u brozni", nepoznatog autora, tapiserija "Logor", Boška Karanovića, "Devojka u vatri", Zlatka Price - svi su ti predmeti sada u depou Muzeja istorije Srbije.

Danas se obeležava 72 godine od kada je 1945. godine Crvena armija oslobodila najožloglašeniji nacistički logor Aušvic, u kojem je stradalo 1,1 milion ljudi, najviše Jevreja i Roma, ali i sovjetskih vojnih zarobljenika, Poljaka i pripadnika drugih naroda Evrope.

Tema ovogodišnjeg memorijala je "Vreme", koje nas, kako kaže Pjotr Civinski, direktor Aušvic muzeja, neizbežno udaljava od istorije Aušvica.

"Sećanje je uvek borba sa vremenom. Vreme je takođe ono što nedostaje našoj misiji osvešćivanja generacija o opasnostima koje nose populizam, ksenofobija, antisemitizam i različiti nacionalni egzotizmi", poručuje Civinski.

Logor smrti Aušvic-Birkenau 1979. je upisan na listu svetske baštine, a 27. januar, dan oslobođenja logora, u svetu sr obeležava kao Međunarodni dan Holokausta.