SPC: Prijem Kosova u Unesko, posledice za budućnost

U pismu Bokovoj, koje je potpisao patrijarh Irinej, Sinod podseća da su četiri objekta svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska na Kosovu i Metohiji upisana kao "srednjovekovni spomenici na Kosovu" svetinje Srpske pravoslavne crkve, preneo je Tanjug.

Pored njih, to se s pravom može kazati i za skoro sveukupno hrišćansko kulturno nasleđe na ovom tlu, od četvrtog, a osobito od srednjeg veka pa do danas, navedeno je u pismu Sinoda.

"Naše ćutanje o ovom pitanju moglo bi se pogrešno protumačiti kao prećutno odobravanje ovog zahteva kosovskih vlasti", navodi se u pismu u kome se detaljno obrazlažu argumenti od značaja za budućnost hrišćanskih svetinja u južnoj srpskoj pokrajini, posebno za očuvanje našeg kulturnog i verskog identiteta i zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda Srba.

Navodi se da bi bilo nepravedno ne pomenuti sistematsko posleratno uništavanje najmanje 392 srpska pravoslavna groblja na Kosovu i Metohiji, koliko ih je dokumentovao OEBS, i žalosno stanje u kome se oni još nalaze.

"Duboko verujemo da je sistematsko uništavanje našeg nasleđa i grobalja na prostorima sa kojih je samo u naše vreme izbeglo više stotina hiljada srpskih civila pokazatelj organizovanog napora lokalnih ekstremista, kriminalnih grupa i drugih radikalnih elemenata među kosovskim Albancima da spreče dolazak srpskih povratnika i da trajno izmene demografski i kulturni karakter većeg dela Kosova i Metohije, i inače izmenjen, u najvećoj meri, usled viševekovnog robovanja i življenja pod nasiljem", navodi se u pismu Bokovoj.

Crkvena vlada je ukazala da su aktuelna dešavanja na Bliskom istoku nastavak onoga što se događalo na Kosovu i Metohiji, posebno od 1981. do danas.

Činjenica da su najznačajniji srpski pravoslavni objekti još uvek pod oružanom zaštitom policije, a manastir Dečani pod jakom zaštitom vojnika KFOR-a, naročito posle prošlogodišnjih islamističkih grafita, jasno ukazuje na to da je srpsko pravoslavno nasleđe na Kosovu i Metohiji i dalje u ozbiljnoj opasnosti, i to iskljčivo od albanskih ekstremista koji inspiraciju nalaze u "idealima" tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, a danas, nažalost, sve češće u fanatizmu radikalnog islama.

"Mladi kosovski Albanci redovno uče u školama da su srednjovekovni srpski pravoslavni manastiri zapravo albanski – ili čak ilirski – i da su ih Srbi nasilno zauzeli. Takva situacija u kulturnom životu Kosova ne pokazuje ni zrelost ni odgovornost za zaštitu koju bi kosovska vlada morala nominalno da garantuje prilikom prijema u Unesko", navodi se u pismu.

Sinod je poručio i da je SPC duboko razočarana činjenicom da kosovski pravni sistem ne pruža adekvatnu imovinsku zaštitu našoj crkvi.

"U slučaju da ova nepravda prevlada, naš najznačajniji manastir i spomenik pod zaštitom Uneska ostaće bez 50 odsto svoje imovine i bez ekonomske održivosti. Ovakve nepravde mogli smo da vidimo još samo u vreme komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji, kada je crkvama i verskim zajednicama oduzimana imovina bez ikakve pravde i nadoknade", poručio je Sinod.

Ove činjenice, poručuje se, lako se mogu proveriti i dobro su poznate međunarodnim predstavnicima na Kosovu i Metohiji, koji i sami dele našu zabrinutost.

"One nas dovode do zaključka da bi prijem Kosova u Unesko, posebno u uslovima pod kojima institucionalna zaštita srpskog hrišćanskog nasleđa na Kosovu nije adekvatno obezbeđena, ne samo bio nerazložna i ishitrena odluka već bi mogla otvoriti put kulturnoj represiji i dugoročnom uništenju hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta", navodi se u pismu Bokovoj.

Sinod, kako se navodi, odlučno smatra da bi pitanje srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji moralo da bude uključeno u briselski dijalog između Beograda i Prištine zbog njegove krajnje osetljivosti za međuetničke odnose i multietničku budućnost Kosova i Metohije.

"Duboko smo ubeđeni u sledeće: u sadašnjim okolnostima i postojećim zakonskim provizijama prijem Kosova u Unesko, a posebno i svaka pomisao da se briga o našim najznačajnijim verskim spomenicima prepusti brizi kosovskih institucija, bila bi izuzetno opasan element nestabilnosti koji bi ozbiljno ugrozio budućnost Kosova i Metohije, njegovo sveukupno hrišćansko nasleđe, kao i elementarna verska i ljudska prava", navodi se u pismu Bokovoj.

Sinod skreće pažnju i da činjenica da su neki srpski objekti već na spisku Uneska, u slučaju da Kosovo postane član, mogao da postane pre problem nego element dugoročne zaštite i garancije budućnosti.