Odavanje počasti Momiru Bulatoviću, prisustvovala Brnabićeva

Posle odavanja počasti minutom ćutanja, o nekadašnjem predsedniku Savezne vlade SR Jugoslavije je govorio bivši ministar u Saveznoj vladi Živadin Jovanović koji je rekao da će Bulatović ostati upamćen kao političar i državnik širokih demokratskih pogleda i čovek blage reči, a jakih argumenata.

Jovanović je istakao da je Bulatović bio iskreno i duboko opredeljen za afirmaciju i očuvanje SR Jugoslavije kao zajedničke države Srbije i Crne Gore.

"Bio je svestan posledica nasilnog drobljenja srpskog nacionalnog bića i zato se borio za zaštitu i poštovanje osnovnih prava srpskog naroda na teritoriji bivših republika SFRJ", rekao je Jovanović.

Bulatovića je opisao kao državnika i čoveka kojeg su krasili umerenost, skromnost, odbrana istine i pravdoljubivost i koji državne funkcije nije shvatao kao privilegiju, već kao najveću dužnost i čast.

"Svakoj dužnosti i poslu pristupao je sa kriterijuma državnog i nacionalnog interesa i postupao je časno, posvećeno odgovorno, a to objašnjava zašto je Momir bio omiljen i poštovan ne samo od saradnika, već i od javnosti i onda kada se povukao iz politike", naveo je Jovanović.

Dodao je da će Bulatovića pamtiti po tome što je u teškom periodu nove zajedničke istorije Srbije i Crne Gore bio jedan od najbližih i najpouzdanijih saradnika Slobodana Miloševića što je, kako je primetio, bilo posebno značajno u periodu traženja mirnog i održivog rešenja za jugoslovensku krizu.

"Važna uloga u postizanju Dejtonskog sporazuma"

Istakao je da je Bulatović imao važnu ulogu u postizanju Dejtonskog sporazuma i da će ostati upamćen kao hrabar i postojan državnik koji se nije kolebao kada je trebalo štititi nacionalne i državne interese.

Podsetio je i da je Bulatović tekst iz Rambujea ocenio kao neprihvatljiv ultimatum čiji cilj, kako je verovao, nije bio postizanje mirnog i trajnog političkog rešenja za KiM, već opravdanje za NATO agresiju.

Prema njegovim rečima, Bulatović je doprinosio punoj usklađenosti Savezne vlade i Vlade Srbije kada je trebalo braniti interese države u vezi sa KiM.

Kako je rekao, pod Bulatovićevim predsedvanjem, 3. juna 1999. godine, Savezna vlada je odobrila dogovor Ahtisari-Černomidin-Milošević koji je, kako je dodao, predstavljao osnov za Rezoluciju UN 1244.

"Kada je rukovodstvo Crne Gore iskazivalo separatističke tendencije, Bulatović je ostao privržen interesima zajedničke države jer je dobro razumeo da je to najbolji način za zaštitu zajedničkih interesa i sprečavanje širenja separatizma i novih prekrajanja granica na Balkanu", naveo je Jovanović.

Podsetio je i da je Bulatović bio svedok odbrane u Haškom tribunalu u procesu protiv potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića i drugih jugoslovenskih rukovodilaca, navodeći da je dugo i savesno pripremao i svedočenje u slučaju Miloševića i da je stavove i činjenice izneo u knjizi "Slobodan Milošević – neizgovorena odbrana".

Komemoraciju je organizovalo Udruženje građana "Sloboda" čiji je Bulatović bio predsednik, a skupu su prisustvovali njegovi saradnici i prijatelji, predstavnici Foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala, Fonda mladih poljoprivrednika "Borka Vučić".