Ulica u Zemunu dobila ime po Herclu, Vučić i Rivlin otkrili tablu

"Srbija, iako 'pati' od podela, zna kao nekada Zemunac Teodor Hercl, da, kada se nešto naumi to više nije san", rekao je predsednik Srbije i dodao: "Ubeđeni smo da možemo veoma brzo da konstatujemo da imamo snažnu, nikada snažniju, slobodnu, nezavisnu i u svemu definisanu Srbiju". 

Vučić se našalio da Beograđani sanjaju da bar jednog dana budu Zemunci i da je on ponosan što je danas Zemunac i što može sa predsednikom Izraela da otvori jednu ulicu.

"Srpsko-jevrejsko prijateljstvo je staro i iskreno prijateljstvo. Novembra 1917, tačno 20 godina pošto je na prvom cionističkom kongresu ustanovljena cionistička organizacija i Hercel postao njen prvi predsednik, a na kojoj je usvojena Balfurova deklaracija sa obećanjem formiranja jevrejske države. Srbija je prva zemlja koja podržala deklaraciju i osnivanje jevrejske države", podsetio je predsednik.

Rekao je da su dve zemlje i narodi prijatelji sa sličnim snovima, sličnim, "jezivim", tragedijama, sa svetim mestima i apsolutno istim težnjama da budemo svoj na svome, da imamo pravo na nezavisni život, uključujući pravo na pravljenje grešaka i njihovom ispravljanju.

Zahvalio se Rivlinu na rečima koje je izgovorio, a prema direktoru Vizental centra Efraimu Zurofu, naveo je Vučić, nijedan izraelski predsednik nije u protekle dve decenije tako dobro govorio u Jasenovcu, na mestu velikog stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda.

"Zajednički nećemo dozvoliti da nam zatru istinu, sklanjaju i udaljavaju od onoga što je naša prošlost, što je naša bol. Naš zadatak je da sprečimo sve one koji bi da to ponove u budućnosti, i da znamo kako da se zaštitimo, sačuvamo i odbranimo", objasnio je Vučić.

Prvi predsednik Izraela koji je posetio Srbiju 

On je rekao da se, u vreme kada je Hercl postavljao svojim idejama temelje današnjeg Izraela, suočavao sa istim izazovima sa kojima se suočava danas Srbija, tražeći sopstveno mesto u svetu, punu nezavisnost i samostalnost u donošenju odluka.

"Nejedinstvo, podela na istok i zapad, duhovni cion, sve su to bila prokletstva koja su pratila Herclov put, koji se završio stvaranjem modernog Izraela", podsetio je Vučić.

On je kazao da Srbija danas još pati od istih takvih podela, ali da je ubeđen da možemo veoma brzo da konstatujemo da imamo snažnu, nikada snažniju, slobodnu, nezavisnu i "u svemu definisanu Srbiju".

"Vi ste prvi predsednik Izraela koji je posetio Srbiju. Hvala što ste večeras sa nama u Zemunu, Beogradu. Za nas je to velika čast, jer su Srbi uvek i u najtežim trenucima, kada su drugi bežali od Jevreja, uvek bili zajedno sa njima i delili sudbinu, i u najteže vreme pokazali ko su dobri ljudi, koji zaslužuju vaše poštovanje", poručio je Vučić. 

Veoma sam zahvalan predsedniku Rivlinu i državi Izrael na tome što ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, kao što će Srbija uvek podržavati postojanje, opstanak države Izrael i uvek gajiti prijateljske odnose prema izraelskom narodu, prema izraelskoj državi i jevrejskom narodu, istakao je predsednik.

Ruven Rivlin je istakao da su se dve države suočavale, a i dalje se bore, sa potrebom da zaštite nezavisnost "od onih koji su veći nego što smo mi sami".

"Ponosan sam što sam prvi izraelski predsednik koji je posetio Srbiju i zaista bih bio počastvovan da vas ugostim u Izraelu, u Jerusalimu. Naša je želja i dužnost da budemo pravi partner onima koji zajedno, ruku pod ruku, žele da napreduju", istakao je Rivlin.

Otkrivena tabla sa imenom Teodora Hercla 

Predsednici Srbije i Izraela otkrili su u Zemunu tablu sa imenom Teodora Hercla, austrougarskog novinara i pisca koji je ušao u istoriju kao otac ideje moderne izraelske države. Tom svečanom ceremonijom jedna ulica u Zemunu dobila je zvanično ime po Herclu.

Ceremoniji je prisustvovala i predsednica Skupštine Maja Gojković, kao i veliki broj građana Zemuna i predstavnika jevrejskih organizacija.

Hercl je bio novinar, pisac i dramaturg jevrejskog porekla, koji je u svetskoj istoriji poznat kao otac ideje modernog Izraela.

Rođen je 1860. godine u Budimpešti, a 1878. sa porodicom se odselio u Beč gde je stekao zvanje doktora pravnih nauka, ali njegovo poreklo vezano je za Zemun, gde su živeli članovi njegove porodice, a Herclovi baba i deda sahranjeni su na zemunskom jevrejskom groblju.

Njegova porodica živela je upravo u centru Zemuna, a njihova kuća i danas postoji u tom delu Beograda.

Hercl je 1891. godine postao dopisnik iz Pariza uticajnih bečkih novina, a u tom periodu suočio se sa rešavanjem jevrejskog pitanja. Smatrao je da se to pitanje može rešiti stvaranjem jevrejske države.

Objavio je knjigu "Država Jevreja" 1896. godine, koja je naišla na burne reakcije i odbijanje elite, ali su njegove ideje naišle na entuzijazam brojnih Jevreja koji su u njemu videli Mojsija savremenog doba.

Hercl se sve više zalagao za cionističke ideje i nastojao da od turskog sultana dobije saglasnost u vezi sa pravom Jevreja da se nasele na tlu Izraela.

Nije doživeo da vidi ostvarenje svoje vizije, pošto je preminuo 1904. godine, a posle osnivanja države Izrael, Herclovi posmrtni ostaci su, prema njegovoj poslednjoj želji, preneti u Jerusalim 1949. godine.