Ima li rešenja crnogorske političke zavrzlame i da li je nova Vlada na pomolu

Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o predsedniku, kojim se predviđa da ako predsednik države ne predloži mandatara za sastav Vlade, mandatarom se smatra kandidat koji ima podršku većine poslanika. Usvajanju je prethodila burna rasprava i protest ispred parlamenta. Polemika u javnosti nastavila se i danas – jesu li usvojene izmene put ka izlazu iz političke krize ili dodatna komplikacija.

Trećoj sreći – bar kada je mandatar u pitanju, stara-nova crnogorska parlamentarna većina nada se gotovo dva meseca. Na odbijanje Mila Đukanovića da formiranje 44. Vlade poveri Miodragu Lekiću, koalicija okupljena oko Dekratskog fronta, Demokrata i URE odgovorila je predlaganjem i usvajanjem Izmena zakona o presedniku.

Pored ostalog, predviđa da je predsednik dužan da predloži mandatara u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja Vladi.

"Ako predsednik ne izvrši dužnosti povodom postupka utvrđivanja mandatara u skladu sa ovim zakonom, mandatarom će se smatrati kandidat koji ima jasnu podršku većine od ukupnog broja poslanika u Skupštini koja se utvrđuje potpisima u formi peticije", navodi se u izmenama.

Usvajanje izmena koje otvaraju put da Lekić bude imenovan za madatara, DPS je okarakterisala kao "ustavni puč" i pozvala tužilaštvo da reaguje.

"Ovaj novi zakon koji redefiniše ulogu predsednika Crne Gore u političkom sistemu je samo jedan od niza epizoda permanentne političke krize koja se u Crnoj Gori odvija i sad mi se čini nekako u količini problema koji isplivavaju svakodnevno u crnogorskom političkom životu se nekako zaboravlja da je izvorište svega ovoga odluka Đukanovića da Lekiću ne da mandat", ističe Bogdan Živković, istoričar.

"Čini mi se da u ovom slučaju partije situaciju koriste da prolongiraju što više svoje funkcije koje su dobili i dobrim delom to nije osveta, ali recimo politička zavrzlama koju prave DPS-u zbog svega onoga što su oni godinama oni priređivali njima", dodaje Đuro Radosavović, pisac.

Zbog svega što se dešava od palramentarnih izbora u avgustu 2020. godine crnogorska politička scena se uglavnom opisuje kao komplikovana, a još češće – u krizi. Izlaz iz nje jedni vide u prevremenim izborima, drugi u novoj Vladi.

"Svi lokalni izbori nam pokazuju trend pada DPS-a i stoga ako se ne bi izabrala Vlada sa Miodragom Lekićem na čelu, to bi DPS-u dalo šansu da ostvari jedan relativno dobar izborni rezultat, u odnosu na to šta bi moglo biti već sledeće godine. Sa druge strane, ove tri koalicije – DF, Demokrate i Ura, koji su protiv Đukanovića i koji se sada zalažu za ovaj zakon i izbor Vlade, oni imaju pored principijalnih i partikularne razloge zbog kojih bi hteli da se izbori sada izbegnu", poručuje Živković.

Crnogorci će sledeće godine svakako na birališta, jer predsedniku Đukanoviću na proleće ističe petogodišnji mandat. Ne zna se hoće li prvi put u istoriji biti spojeni sa parlamentarnim.