Poslednji bugarski car u krhotinama, Sobranje o zabrani pronacističkih udruženja

Krhotine polomljene plastike, sve su što je ostalo od natpisa "Car Boris Treći" na udruženju pripadnika bugarske manjine u Ohridu, oko kojeg se već nedeljama vode žestoke polemike, pre svega zbog činjenice da je poslednji bugarski car sklopio savez sa nacističkom Nemačkom i deportovao hiljade makedonskih Jevreja u koncentracioni logor Treblinka.

Prijavljeno je oštećenje table sa imenom udruženja, potvrdio je portparol policije u Ohridu, Stefan Dimoski.

Prostor ispred ovog centra bio je, krajem prošle sedmice, poprište sukoba policije i demonstranata, koji su povicima "tatari", "fašisti", "nacisti" protestovali zbog nazivanja ovog udruženja po caru Borisu Trećem.

Do kraja protesta, učesnici protesta su zgradu gađali kamenicama i jajima, ali su demonstracije okončane bez povređenih pošto su čelnici udruženja pokupili obeležja i pobegli na sporedni izlaz.

Osim poslednjeg bugarskog cara, slični centri su nazvani po Vanču Mihajlovu i caru Ferdinandu Prvom, što su Makedonci doživeli kao provokaciju, jer Bugarska već godinama proces makedonskih evrointegracija uslovljava rešavanjem navodnih pitanja vezanih za nacionalni identitet Makedonaca.

Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji je još ranije, podsećajući da je posle odluke Borisa Trećeg da uvede rasne zakone u zamenu za teritorije u Makedoniji, navela da je u koncentracionom logoru Treblinka ubijeno više od 7.000 makedonskih Jevreja.

"Ako je ime car Boris Treći problem, onda je gimnazija u Skoplju koja nosi ime Josipa Broza Tita mnogo veći problem", rekao je šef bugarske diplomatije Nikolaj Milkov, povodom otvaranja kulturnog centra u Ohridu.

Bugarska je u nekoliko navrata kritikovala vlasti u Skoplju zbog navodnog slavljenja Josipa Broza Tita, navodeći da zemlja koja "želi u EU ne može da slavi jednog od najmračnijih diktatora". Istovremeno, bugarski istoričari smatraju da je za stvaranje makedonskog jezika odgovoran "jugoslovenski šovinizam", sa ciljem "negiranja bugarskog nacionalnog identiteta".

U koncentracioni logor Treblinka deportovana su 7.144 pripadnika jevrejske zajednice u Makedoniji. Samo je nekolicina preživela, a na mestu na kojem je nekada bilo jevrejsko naselje u Skoplju podignut je Muzej Holokausta.

"Samo smo izabrali lik cara Borisa Trećeg kao jednog bugarskog cara. Nismo ni pomislili da pravimo provokacije... Ne sarađujemo sa neonacističkim ili fašističkim udruženjima", rekao je predsednik tog udruženja Tome Blaževski.

O zabrani kulturnih institucija koje promovišu nacizam i fašizam u četvrtak će se izjasniti makedonsko Sobranje, na predlog poslanice Pašele Mizrahi. Njen predlog zakona podržao je i centar "Simon Vizental", navodeći da su car Boris Treći i Mihajlov podržavali savez Bugarske sa nacističkom Nemačkom.

Jedan od direktora tog centra, istoričar Holokausta Efraim Zurof, objasnio je da su bugarski Jevreji, tokom Drugog svetskog rata, bili izuzeti od deportacija u nacističke logore smrti, ali da su Bugari sa anektiranih teritorija u Makedoniji u logor Treblinka poslali oko 7.000 Jevreja.

"Praktično, cela jevrejska zajednica u Makedoniji je deportovana u Treblinku, gde su listom svi ubijeni, uključujući i 2.000 dece", rekao je Zurof, optužujući bugarske vlasti da "promenom naracije" pokušavaju da izbrišu ulogu Bugarske u Holokaustu.

Bugarska je, posle serije dogovora sa Nemačkom, okupirala velike delove Rumunije i Bugarske i donela niz antisemitskih zakona, koje je uglavnom sprovodila na okupiranim teritorijama. Poslednji put, Boris Treći je sa Adolfom Hitlerom razgovarao u avgustu 1943. godine, kada je odbio da se uključi u rat protiv SSSR-a. Umro je od posledica srčanog udara nedugo posle tog susreta, a čitav niz bugarskih istoričara tvrdi da je bio otrovan.

Vančo Mihajlov postao je lider Vnatrešne makedonske revolucionarne organizacije, ili VMRO, posle serije atentata u kojima je stradalo prethodno vođstvo te organizacije. Njegov najbliži saradnik Vlado Černozemski je 1934. godine u Marselju, u saradnji sa ustaškim pokretom, ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog i francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua.

Tokom rata, Mihajlov je, posle sastanaka sa Adolfom Hitlerom i Hajnrihom Himlerom, pokušavao da organizuje nacističke jedinice u Makedoniji i Bugarskoj, nakon čega je živeo u Zagrebu, odakle je izbegao u Italiju. Mihajlov je umro 1990. godine u Rimu.

Muzej Holokausta navodi da je proterivanje dogovoreno direktno sa Adolfom Ajhmanom, te da je u prvoj fazi za deportaciju određeno oko 13.000 Jevreja iz Makedonije i okoline Pirota, te još 8.000 iz Sofije. Od tog broja, u logor Treblinka prebačene su 11.343 osobe. Deportacije su prekinute u maju 1943. godine posle silnog pritiska javnosti i crkve.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, odnosno da Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".