субота, 01.10.2022, 10:20 -> 19:42
Извор: РТС
Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke pušten u rad; Vučić: Nadam se ovakvoj ceremoniji sledeće godine u Srbiji
Grčka i Bugarska pustile su u rad gasni interkonektor koji spaja dve zemlje, a na koji će se povezati i Srbija koja gradi svoju deonicu od Niša do Dimitrovgrada i dalje do Sofije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da danas počinje novo doba za Bugarsku i jugoistočnu Evropu, dok je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao da će projekat gasnog interkonektora igrati važnu ulogu u osnaživanju energetske bezbednosti Evrope. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da se nada da će sledeće godine slična ceremonija biti održana i u Srbiji.
Извештај Ружице Врањковић
Радев: Нови гасни интерконектор стуб стабилности и развоја у региону
Председник Бугарске Румен Радев рекао је да је нови гасни интерконектор стуб стабилности и развоја у региону.
"Није уопште било лако изградити га, неколико грчких и бугарских влада радиле су напорно на овом пројекту, на веома захтевном терену уз бројне бирократске препреке, а сада на овом месту желим да изразим искрену захвалност на упорности и професионализму компанијама, инсистуцијама које су учествовале", додао је Радев.
"Овај интерконектор је доказ унапређених технолошких капацитета наших земаља, грчки и бугарски инжењери су самостално успели да дизајнирају и изграде нову генерацију гасовода уз примену аутоматизације на вишем нивоу", додао је.
Указао је да овај интерконектор већ значајно мења европску енергетску мапу.
"Сада најзад имамо прави довод гаса из Азербејџана", рекао је Радев.
Осим тога, како каже, уз покретање енергетског терминала у Александрополису, наш регион ће најзад добити праву диверзификацију извора снабдевања гасом.
Истакао је да због тога овај гасни интерконектор није само инфраструктурни пројекат, већ је и својеврстан симбол растућег потенцијала нашег региона и показатељ наше сарадње и повезаности.
"Хтео бих да истакнем да пуштање у рад интерконектора Грчка–Бугарска представља снажан доказ наше решености да не постоје границе за успех када смо сви посвећени заједничкој будућности", закључио је Радев.
Пендаровски: Покрeтaње гасног интерконектора долази у кључном тренутку
Председник Северне Македоније Стево Пендаровски рекао је да је покретања гасног интерконектора важан догађај, јер долази у кључном тренутку када су регион и читав континент суочени са потенцијално тешком зимом и другим проблемима.
"Честитам Азербејџану на конструктивној улози током читавог подухвата и аплаудирам Грчкој и Бугарској на спремности да прошире своју енергетску инфраструктуру", рекао је Пендаровски.
Што смо повезанији, каже, то ћемо бити отпорнији на енергетске изазове како би обезбедили одрживи развој и задовољили потребе својих предузећа и домаћинстава.
"Северна Македонија мора да постане део те деверзификоване мреже снабдевања природним гасом и ми смо спремни да предузмемо све неопходне кораке да бисмо то остварили", рекао Пендаровски.
Пендаровски је истакао и да је, уз снажну регионалну сарадњу, потребна и већа европска солидарност.
"Ово је идеална прилика да слоган 'Заједно смо јачи', спроведемо у дело, заједничким напорима свих нас", поручио је Пендаровски.
Вучић: Надам се сличној церемонији следеће године у Србији
Председник Србије Александар Вучић честитао је, како је навео, бугарским и грчким пријатељима на довршетку изградње интерконектора.
"Истина је да нико од нас није од почетка веровао у значај тог пројекта. Састајали смо се, говорили смо, али мислили смо да је то нешто луксузно, нешто што можда нама не треба, али сада видимо да су ти људи, укључујући председника Радева, премијера Борисова, премијера Мицотакиса, као и Петкова, видимо да су они то другачије видели, да су они у то веровали и они ће сада имати бројне предности од овог пројекта и рекао бих да је то важно и за Србију", навео је Вучић.
Председник је додао да је већ почела изградња интерконектора између Србије и Бугарске и да ће у року од годину дана тај пројекат бити завршен и да се нада да ће следеће године у ово време слична церемонија бити одржана и у Србији.
"Ја верујем да ћемо имати тешку зиму и тешку јесен, тежу него што је госпођа председница (Фон дер Лајен) малочас рекла. Она мора да буде оптимистична, она је велики професионалац, професионални политичар. Могу да кажем, пре него што сам овде дошао, имао сам дилему како ће поступати према мени, али била је врло пристојна, врло љубазна. Знате зашто ово говорим. Иако сам се осећао као црна овца у друштву ових сјајних пријатеља, али морам да јој захвалим, ником овим не ласкам, иако сам по томе познат, она нам је много помогла кад је реч о изградњи интерконектора између Србије и Бугарске и о планираној изградњи између Србије и Северне Македоније и то значи нову инфраструктуру за Србију, за читав Западни Балкан", навео је Вучић.
Додао је да након тога могу да се граде гране ка земљама Европске уније, као и да на диверзификацију извора снабдевања гасом не би могло да се рачуна без Азербејџана и председника Илхама Алијева за којег је рекао да је "веома популаран у Европи".
"Не могу да дођем до њега. Говорио сам са њим много пута, а сада просто не могу да дођем до њега. Он је у Европи толико популаран. Не знам шта је у међувремену урадио, али волео бих да са мном подели рецепт како је у томе успео", рекао је Вучић.
Председник Србије је поручио да је ово веома важан дан и за Србију и да не претерује када то каже.
"Увек се окупљамо кад мислимо да се дешава нешто важно, иако наш народ то можда не схвата од првог тренутка и зато имам једну молбу за вас и морам јавно да је изнесем. Госпођо председнице, госпођо Фон дер Лајен, драга Урсула, а то је да не слушате 100 посто мог пријатеља Кирјакоса, немојте да у потпуности, 100 посто поновите мере из доба борбе са ковидом. Захвални смо на вашој подршци, али када говоримо о новцу, ми не можемо да апсорбујемо ове цене енергената и молимо вас да земље Западног Балкана на листу са другима и знам да ће се мој пријатељ Мицотакис сложити са тим да ставите земље Западног Балкана на исти списак са земљама ЕУ када је реч о ценама и бићемо вам бескрајно захвални", истакао је Вучић.
Чука: Иако је ово тренутак за прослављање, треба да останемо реалистични
Премијер Румуније Николае Чука поручио је да су "несташице снабдевања гасом које је изазвала Русија утицале не само на Европу, већ су створиле превирања на глобалном енергетском тржишту и довеле до неочекивано високих цена у разним деловима света".
"Сваки корак да се постигне енергентска безбедност је у циљу да се обезбеди поуздано снабдевање енергентима и у складу је са нашим циљевима опоравка", поручио је Чука.
"Треба да наставимо да сарађујемо са партнерима, морамо сви да урадимо домаћи у Европи када је реч о међусобној повезаности како бисмо обезбедили да имамо на располагању сва средства да постигнемо дивезификацију и да солидарно делујемо између земаља чланица и са суседима у Моладавији, Украјини и на Западном Балкану", нагласио је Чука.
Указао је да пуштање у рад овог интерконектора значајно доприноси диверзификацији извора снабдевања природним гасом.
"Иако је ово тренутак за прослављање, треба да останемо реалистични и да признамо да диверзификација извора енергије треба да се убрза, јер Европа мора брже да се oслободи своје зависности од руских фосилних горива", додаје Чука.
"Енергетска криза коју осећа цела Европа учинила је да се још више ујединимо у напорима да нађемо решење и да обезбедимо неопходну енергију за ову зиму и за будућност. Осим тога регионална сарадња и заједнички развијена решења су кључ су за успех, јер мере појединца нису довољно снажан одговор у оваквим временима кризе", нагласио је Чука.
Мицотакис: Веома важан тренутак за Европу
Грчки премијер Кирјакос Мицотакис рекао је да почетак рада гасног интерконектора између Бугарске и Грчке, представља изузетан тренутак не само за Југоисточну Европу, него за целу Европу, јер ће оснажити њено енергетско снабдевање.
"То представља клуминацију сарадња наше две владе, радио сам на овом пројекту и помно пратио његов рад", рекао је Мицотакис.
Сматра да је овим пројектом препознат шири геополитички значај и да ће тај гасовод довести природни гас из Азербејџана и на тај начин ослободити Европу од стега руског гаса.
"Данас смо срећни што започињемо овај пројекат и драго ми је што Грчка постаје центар гасног снабдевања", рекао је Мицотакис.
Овај пројекат, каже, није само енергетски, то је гасовод који повезује европске државе које деле исте вредности сарадње и солидарности.
Алијев: Енергетска безбедност део националне безбедности сваке државе
Председник Азербејџана Илхам Алијев рекао је да ће пројекат гасног интерконектора играти важну улогу у оснаживању енергетске безбедности Европе и у диверзификацији извора снабдевања гасом.
"Енергетска безбедност је део националне безбедности сваке државе, а тренутна геополитичка ситуација у свету то још једном доказује", поручио је Алијев.
Додао је да је азербејџански гас готово две године присутан на европском тржишту, а од сада и у Бугарској.
"Азербејџан је поносан што је иницијатор јужног гасног коридора, а јужни гасни коридор преноси гас потрошачима из нових извора. За сада је једини извор гасно поље Шардениз у азербејџанском сектору Каспијског језера, али и неколико других гасних поља у Азербејџану ускоро ће почети са производњом гаса и допринеће повећању обима нашег снабдевања", навео је Алијев.
Напоменуо је да је Азербејџан дуги низ година поуздан снабдевач нафтом, а да постаје и поуздан снабдевач гасом.
"Ове године повећаћемо извоз на више од 22 милијарде кубних метара и 11,5 милијарди ће отићи европским потрошачима. Овог јула потписали смо меморнадум о разумевању са ЕK и то је један веома важан документ на основу којег планирамо да до 2027. године удвостручимо наше снабдевање природног гаса Европи", рекао је Алијев.
Фон дер Лајен: Данас почиње ново доба за Бугарску и југоисточну Европу
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да је пројекат гасног интерконектора из Бугарске и Грчке у развоју више од 10 година.
"Започет је 2009. године у тренутку када је Бугарска претрпела тешку одлуку да се прекине доток гаса из Украјине", навела је Фон дер Лајенова и додала да је било потребно пуно решености да се оствари овај циљ.
Истакла је да је ЕУ од самог почетка пружала подршку овом пројекту – политички, али и финансијски са око 250 милиона евра.
"Данас почиње ново доба за Бугарску и југоисточну Европу. Бугарска је некада 80 одсто гаса добијала из Русије, пре него што је Русија одлучила да покрене овај рат против Украјине и енергетски рат против Европе. Овај гасовод мења правила игре за Бугарску и за енергетску безбедност у Европи. То значи слободу и прекид наше зависности од руског гаса", рекла је она.
Овај интерконектор, како каже, могао би да покрије укупне потребе за гасом у Бугарској и додаје да су то важне вести у овим тешким временима.
"Овде у Бугарској и широм Европе људи осећају последице овог рата који Русија води, али захваљујући пројекту попут овог Европа ће имати довољно гаса за зиму. Напорно смо радили претходних пар месеци да бисмо до тога дошли", наглашава Фон дер Лајенова.
Указала је да је први корак била диверзификација извора, на другом месту су штедња и складиштење и трећи корак су велика улагања у обновиљиве изворе енергије.
"Знамо да је то енергија која се производи овде локално и отвара радна места и чини нас независним од других", додала је.
Нагласила је да Европа "има све што је потребно да се ослободи зависности од Русије и то је ствар политичке воље".
"Налазимо се на критичном раскршћу и енергетска криза је озбиљна, али сам убеђена да можемо да изађемо на крај са њом. Она јесте озбиљна и она од Европе захтева заједнички одговор, да се смање цене енергената за домаћинства и компаније и ми можемо то да остваримо, већ смо преузели кораке", поручила је Фон дер Лајенова.
"Моја порука гласи – најпре морамо да заштитимо основе наших привреда, а пре свега наше јединствено тршиште. Без заједничког европског решења озбиљно ризикујемо да дође до фрагментације зато је од кључне важности да сачувамо једнаке услове за све на овом заједничком тржишту и избегнемо нарушавање и турбуленције", закључила је Фон дер Лајенова.
Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na severu Grčke.
Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula. On će do Bugarske dopremati gas iz Azerbejdžana, a danas počinju prve komercijalne isporuke.
Gasovod dužine 182 kilometara, od čega 151 kilometar u Bugarskoj i 31 kilometar u Grčkoj, proteže se od severoistočnog grčkog grada Komotinija do Stare Zagore u središnjoj Bugarskoj.
Gasovod, kako je ranije najavljeno, počinje da radi sa kapacitetom od tri milijarde kubika gasa godišnje i izgledima za povećanje na pet milijardi.
Srbija je početkom ove godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš–Dimitrovgrad u dužini od 109 kilometara na teritoriji Srbije i radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.
Tim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke odnosno dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj.
Ministarstvo energetike Srbije je ranije najavilo da će naša zemlja dogovoriti zakup kapaciteta sa Azerbejdžanom kako bi mogli kroz gasnu interkonekcije u 2023. da imamo na raspolaganju najmanje 1,4 milijarde kubnih metara gasa.
Inače, Grčka planira da postane energetski hab u regionu uz korišćenje fosilnih goriva iz Kaspijskog mora i jugoistočnog Sredozemlja i obnovljivu energiju iz Egipta, a gradi i terminal za tečni prirodni gas (LNG) u severoistočnoj luci Aleksandropolis. Rusija je krajem aprila obustavila isporuku gasa Bugarskoj, pošto nije htela da ga plaća u rubljama.
Memorandum o razumevanju za projekat gasnog interkonektora između Bugarske i Grčke potpisan je 2009. godine, a zajednička kompanija ICGB registrovana 2011. godine.
Na početku realizacije projekta bilo je najavljeno da će gasovod biti pušten u rad krajem 2014. godine.
Južni gasni koridor je jedan od najveći gasnih projekata, čiji je deo TAP, kojim bi gas sa nalazišta u Kaspijskom jezeru pred obalom Azerbajdžana preko Gruzije, Turske, Grčke i Albanije, trebalo preko Jadranskog mora da stiže do juga Italije.
Коментари