Kako je pradeda španskog kralja Felipea zadužio Srbe

Ulica kralja Alfonsa Trinaestog postojala je i pre Drugog Svetskog rata. Posle rata nosila je ime Borisa Kidriča, a 1992. vraćen je stari naziv.

"On je pomagao Srbima u nekom sudskom procesu ali ne znam detalje", kaže jedan građanin Banjaluke.

Reč je o čuvenom banjalučkom sudskom procesu koji je počeo 1915. godine. Austrougaraska vlast je sa ciljem gušenja nacionalnog pokreta Srba, posle sarajevskog atentata optužila ugledne Srbe za veleizdaju.

"Na tom procesu bilo je 156 Srba. To je bio cvet inteligencije tadašnjeg srpskog naroda"

Od 156 optuženih, na smrtnu kaznu osuđeno je njih 16, od dve do 20 godina zatvora 83 njih, 53 su oslobođena, a nekoliko optuženih umrlo je u zatvoru tokom procesa.

Za pomilovanje osuđenih na smrt zalagao se španski kralj Alfonso Trinaesti i papa Benedinkt Petnaesti. Ali austrugarski car Franjo Josip bio je neumoljiv.

U međuvremenu on je umro i nasledio ga je car Karlo, a prvostepenu presudu banjalučkog suda 8. februara 1917. potvrdio je i Vrhovni sud.

Sa španskog na austrougarski dvor odmah je poslato pismo.

Najzaslužniji za pomilovanje osuđenih na smrt bio je španski kralj Alfonfo Trinaesti, na čiju je molbu car Karlo odlučio da ih pomiluje.

Španski kralj, sasvim zasluženo, ušao je u istoriju srpskog naroda i Banjaluke.

"Zaslužio je. Ko je doprineo životu jednog grada i treba da bude nagrađen", kaže građanin Banjaluke.

Alfonso Trinaesti rođen je 1886. godine. Sa 16 godina preuzeo je kraljevski presto. Vladao je do 1931. kada je napustio i presto i Španiju.

Umro je u 1941. godine u Rimu.